Зенит

Књижевна крађа или каламбури

PLAGIAT OU CALAMBOURS „Pour en finir avec le surréalisme“ par Paul Dermée Paris

По скојој дужности и знању, ми смо још y 1922. г, обрачунали са једним онанистичкнм покретом и срећно му закрчилн пут на Балкан. Нарочнте заслуге има зато Г. Бранко Ве Пољански. Данас, чинимо то исто, примењујући pасположива средства на новодошле епигоне, који ce силом турају y модерну књижевност, потпуно лишени духаиталента. Све то, чини ce на рачун благонаклоне необазештености н издашном помоћн београдскнх мондених салона, који су преотели недопуштеног маха, y свим областнма нашег културног живота. Г. Paul Derm éе, y своме листу „Le Mouvement Accéléré, написао je кратку историју бедног надреализма (ми би рекли : надриреализма), овог последњег књижевног мртворођенчета. Тај напис „Да свршимо са нaдреализмом“, y целости гласи овако:

Да, повукоше и мач поводом надреализма. Г. Бретон, летос, пробудио ce je једног лепог јутра одушевљен једним новим проналаском, на кога je y сну набaсао: реч: „надреализам“ и теорију инспирације. Познато je, да нас снови често заваравају и зтоде, да држимо проналаском оно што je једна обична крађа. Г. Бретон врло опак и много обмањујући сам себе, причинив ce да вeрује своме сну, поново je открио надреализам. Доиста, врло згодна метода да ce популаризује. Али јао, колико реч, толико и теорија a и поезија која из ње произлази, била je од више нас пронађена или практикована већ дуже времена. Beh од 1917. г. усвојио je Аполинер „надреализам“ као епитет свога рада. Ван сумње, потребна je неограничена стрпљивост, када ce има посла са мегаломанима. Али y извесном моменту, такође je потребно натрљати им нос, само за опомену. Ево вам једне опомене, која ce налази y стубцима „Journale Littéraire“ од 30. августа о. г. која je, изгледа, изнела y врло рђавом светлу овај незаконити проналазак Г. Бретона. Он то сигурно није хтео!

Парнз, 26. августа 1924

Драги господине, Г. Бретон je сведок, да сам до овог момента систематски избегавао, да започнем против њега са непријатељством, упркос тендециозних нотица, које je он лансирао по дневницима. Шта више, ja сам ce повукао за целих 10 километара, да не дође до чaркања међу извидницама. Јер ja сам још увек убеђен, да ce овим свађама за ствар нове поезије неће ништа учинити. Сем тога, објавио сам y првом броју „Intervention“: „непријатељ није на левици!“ Пошто je већ рат навештен, дакле напред! Ja

hy водити борбу брутално. Г. Брегон зна, да немам чега да ce бојим, никакве ствари и никоје личности и да немам никаквих интереса, да себе поштедим. Пре свега налазим, да je најсмешније хтети капацитирати (кад ce то њему свиди!) један покрет књижевне и уметничке обнове, који je много старији од њега и који надмашује по својој замашности његову малу и узрујану особу. Ja сам 1920. г. са својим пријатељима (Ozenfant et Jeanneret) основао велики часопис „L’ Esprit Nouveau“. Од тада сам ce трудио, да задржим на снази термин „нздреализам“, кога, као, што сам веровао, не би могли схватити они што воде ситне полемике. Већ годину дана, y једпој дугој серији стуција објављених y „L’ Esprit Nouveau“, методички истражујем, y чему су Baudelaire, Poe, Borei, Lautréamont (и многи други још важнији, који he тек да дођу на ред) весници једне нове поезије. Баш y томе моменту, Г. Бретон налази да je кестење већ доста печено, он посиже да га извуче из ватре. Ja сам га обавестио о томе, да ће да опржи прсте, Г. Бретон окужен лешином Даде, кога je убио својом аривистичком подмуклошћу и својим интригантским духом, узалуд тражи дах свежег ваздуха. Узалуд! Авантуре понављаће ce без прекида и Г. Бретону je суђено, да живе на лешинама. Али његово глупо уображење, које није било y стању да ce задовољи унутрашњим лиризмом, кога je он бедно лишен, нити са авантуристичким животом, за кога ce ради свога кукавичлука, није могао да одлучи. Г. Бретон теши ce тиме, што агресивно подиже лажне декорације. После извесног сукоба са покретом Дзде, кога je y Швајцарској покренуо Tristan Tzara и Praeis Picabia, a који je no* стојао већ пет година, он претендује да лукавошћу наведе воду y свој млин, пошто je одлучио, да му ce чедно прикључи. Он претендује да поседује монопол благодарећи бледим нотицама и томе што je Lautréamont поново издат још лред рат, y стиху и прози, читан и дискутован на Монпарнасу још 1914. г. као и Borei (о коме je Г. Pierre Marie, још пред неколико година издао врло значајну монографију и истодобно брижно поново издање његових дела. Зар je г. Бретону све то непознато?) па Verlaine, Germain Nouveau и толики други... Све je то истина и просто гротескно. Најзад, где je нашао Г. Бретон најзначајније црте „надреализма", кога нам он жели да открије y својим списима? Сасвим Једноставно, y мојој студији: „Découverte du Lurisme“ („L’ Esprit Nouveau“, октобар 1920), из које он наводи саме моје термине... дабоме, што ми je морало поласкати. Али то још није све. Имам још којешта да кажем, али допустите ми драги господине, да не злоупотребим Ваше гостопримство.