Зенит

Београд без архитектуре

(Овај чланак написан је на молбу уредништва „ Bouwkunde“, часописа за архитектуру y Антверпену)

Да вам напишем писмо о нашој архитектури? To je тежак посао. Докста, не могу тачно да ce определим: за постојање архитектуре ила оостојање обачне грађеваае. Изгледа ми, да ћу бити најближе „уметничкој истини“, ако тврдим Београд je лншен модерне архитектуре, односно: савремена архитектура не постојм y нашој земљи. Има много оправданих разлога да je тако. Очигледно, разлози леже y трагичној про шлости и свирепој историји. Али, још више има неоправданих разлога. Оне леже y осуству сваког културног и уметннчког васаитдња моје средше. Ова средина почиње тек, да ce еманципује од патраархалног животз, a према томе ~ где je још еманципација од патриархалног гледишта на културу уопште. Где je то?... Постојала je некада, y XIV. и XV. столећу највише, манастирска култура. Она je била исход и заход целокупног културног живота и писмености српског народа. Утоме периоду, када су Византија и Грчка биле готово cасвим исцрпљене, развијала ce je архитектура српских манаствра, y својвм неслућеним замасима. Бројни споменици сачувани су још и денас, и ако y најгорем нереду к опадању. Tаj период т. зв. „византијског стила“ a можда и најбољих фреске које уопште постоје y свету, то je једини период српске архатектуре. У нашој балканској земљи, то су једани спомекици архитектуре, y правом смислу ове речи. Jep ипак, Турци нису доспели ни успели, да баш све униште. Поред cвиx других неправди на рачун наше некулгурности, нама је учињева можда највећа неправда, баш y вези с овим културнвм споменицвма, који још од давнина најбоље св?доче наше велкко варварство. Ако je било утнцвја византкзма, али бнло je на све стране утицаја и средњевековног србвзмз. Утицај je био изменмчан к узвјанан. И«а нових путева којима ће ce моћи са свим јасво доказати утицај српске манастирске архитектуре и живописа не само на Визант него и на италијански Рснесанс a такође и на руску архктектуру и сликарство онога доба. Неколико годика пред рат, фарсиран je y Београду т.зв. „српски стил“, која ннје дао рсзултата. Хтело ce je проследити y правцу традиције чкстих плошткна и изменичне полихромије. Међутим, те покушаје вршнли су дилетанти имитујући, a не стварајућн. У томе и лежи цео неуспех и одговорност за ову савремену епоху НАКАЗА, које нас окружују y облику кућа. Данашњи Београд js стовариште свнх могућих отпадака. То вреди за савремену архнтектуру највише, ввше од свих области продукције и манифестације духа људскога. Београд je монументалан по својој историској прошлосги и по свомприродном положају али то je све.... Млади и модерни Срби вале да говоре: Београд je балкански Њујорк! Али, далеко од тога. Његова спољашност je доиста импозантнз, али зато и тим више његова унутрашњост запрепашћује. Израђено je неколико хиљада кућа после рата. Наједаа од тих кућа није испод 5 или 6 спратова. И нажалост, готово ниједна вова кућа y Београду не носа печат архитектуре. Све нове београдске куће делују, као куће од ишараних карата, са венцима. Ннсам видео, можда сашо jе дну или две грађевине, на којима ce може видети бар нешто чнстога поља или кешто од бетонсдог карактера, Без орнамеаталне фасаде ила слнкарских „украса“, немогуће је замислити ма нједну београдску грађевину. Свака грађевина (прописно!) добива и своју „главу“ т.ј. завршава обично са готским торњем или каквом другом ругобом. Сасвим je ретко, да би ce радило чистим луком „ византијске “ куполе, чиме би ce врло успешно могао користити и савремени урбанизам y новој архитектури. Није никаква реткост, да на врховвма београдских „небодера“, једва захетвте неке мале вазе од 1 метра и неке плнтке урне, y којама би једва могло да стане литар воде. Најобичније су типичне „скулптуре“ које вас потсећају на оне многобројне фигуре из разних ботаничких башта. A поред тих огромзнх накгза потпуно лишенах свих размера нове савремене архитектуре и архитектуре уопште, y многим улицака чубе старе приземне кућице, још вз турских времена. (Сасвим je погрешао назввати те куће „турским кућама“!) Има их неколико, које доиста представљчју пркмсре једике архитектуре y Београду: са својим чистим површвнама и одличнвм расвоређењем форма и дижензија. Еурска: овде лежи нов, балкански стил архитектуре! Али, то за сад кије од важност Без икакве шзле и злобе, y ред најлепшвх грађевнна и архитектуре спздзју војничке касарне и самоједаа црква, скривена међу дрвећем. Ta црква je грађевина чистих белих оовршина, са неколико једноставних кубета. Поред горе поменутих малих балканских кућица, ова црква