Зенит

представља сасвим пречишћену форму: ЗЕНИТИЗАМ АРХИТЕКТУРЕ! Она jе лишена свих византвјско-грчких декоративности и неукусне орнаментике, Она је гола и чиста, као наша песма. Дакле, са врло ааалим нзузетком; беогрвдска архитектура je гротескка и она најчешће има карактер наказе. Она пружа доминантан израз једаог прљзвог духа: ратнвх богаташа и зеленаша свзке врсте. Са зенитезмом, који je y одлучној борба са свии културним заблудама ове успевамо постепено тек, да отварамо очи. С обзирсш на архитектуру као реалкзовбње, још је далеко време, y коме би зениткза& могао псшишљати ш директан утицај, при извођењу самих дела. Са жалењем могу само да ооновим оно, што сам y „ Зениту“ написао 1922 годвне: дошло je HOBO вpeме, наиећу ce HOBE могућности, али упркос свега, наша архитектура je старога „стил&" мако н ш je судбина наменмла, да ce изграђујемо y најуметничкијем и најстварачкијем времену. Београд; 20. маја 1925.

Љубомир МИЦИЋ

„MИ“ HA ДЕКОРАТИВНОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ

Париз 30. октобра 1925.

Каква је међународна изложба декоративне уметности y Паризу ? Cвe то, може ce видети y неком базару y Кнез Михајловој улици, дабоме y малом. Има до душе један павиљон, који не представља никакву државу, али зато представља уметнички часопис „ L’ Esprit N ouveau “ . Павиљон je прост и одличан. Кроз његов плафон из расло je дрво. Уредили су га уредницЕ поменутог часовиса Озанфан и Жанре. Дом инантан положај y павиљону заузима архитект Корбизије . Он je изложио нацрт за велике градове будућности. Изложени су и сви бројезм самог часописа, са неколико слкка аналвтичко - кубистичккх. За &ене као згнитнсту, интересантна су још, можда свега два павиљона „наш“ т. ј. С. X. С. и руски павиљон од Мељникова. Руси су правилно сватили свој положај на овој изложби. Они су показали скромност, која је савременој Русији потребна. Постигли су тиме један од најјачих Архитектура павиљона, најинтересантнија je на целокупној изложби. Неколкко корака од руског паввљона, налази ce павиљон краљевике С. X. С. Прво, што треба да кажем, да та| павиљон није наш он je хрватски. Ja као зенитиста, имао бих много разлога да будем антихрват, али, то je споредно. Ja то y овај час нисам. Само морам да нагласим: Haша држава je све нре него хрватска. Наша уметност je све пре него Кљакоковић, Бецић и Бабић. Наша архитектура није никакав Иблер (Уосталом, чудим ce, како сам и упамтио ово „хрватско“ мте овога „конструктора“ Ибл-ер!) Као срп ски „империалиста“ и зенитистички оеснзк, морам протестовати, против овакве криум-

чарске работе. Што Хрвати беру кајмак са млека нашег политачког a уоаште јавног живота, то ме ce за сада не тиче, пошто нисам политичар. Али овде je реч о уметностк! Шта je то „ми“? „Mи“ на декоратмвној изложби y Паризу ! Нас има 12 милиона, a на изложби представља нас неколико културтрегера из Загрсба, нсколико Руса и Јован Бијелић за кога je врло тешко дознати, ако га карочкто не тражите. Ах, да како сам само могао да заборавии: Томислав Кризман био je кум овога наказног детета, које има реп a глава му ни не постоји. Несрећни Г. Кризман. Ta није ни он крвв, што je „славан“ жив, Па ко сноси крнвицу ? Можда Шурмин или Бранко Шеноа, начелник уметничког оделења? Када би постојала полиција за чување уметкичког морала, сви овк наметљивцм морали би бити похапшенм. Ван сваке је сумње, да ]е на челу овог девног културтрегерског друштва бао невидљвв „дух“ несрећне „хрватске револуције“ — бивши аустрнјски кздет, a данас познати и „гласовити“ хрватски, домобрански ,геније“. Фамозно! Ово дете мзгледа, као да није бмло y својој матери. Најзад, ако je и о томе доста je. Moje сажаљење српској декоратмввој уметассти.... Има ли још чега на овој мзложби? Да, клозета и женских гаћица. Има звока, која звоне, да вам мозак шуми као фабрика. Има и вртешка „Caroussele de la vie parisienne “ , A Ссна? Сена тече црна нспод мостовз. Водоскоцн шуме и рафиновако мењају боје свога шума. Разуме ce, Париз je врло поносан на ову изложбу. Зашто да и не буде? Свн су лудацн поносни од уображења да су краљеви. Веома je пријатно бити паметан, и чист човек!

Бранко Ве Пољански