Зенит

вачи, под заставом германског империјализма. Њихова морална одговорност, sa ратне свирепости y Србија, којима су безумно предњачали, није ниаошто умањеиа, a њихово одркцањ® такве жнве историске чињенице, само je потврда овога мишљења као истине. Њихова злогласна повика, на опстануле варваре Србе после рата, био je глас нечисте савести. Нашавши ce преко ноћи y заједничкој држави са Србима, та нсзадовољена савест јавила ce y хистеричвим исаадима њиховог вође чувене дворске будале аустријског двора. Игра je за њмх била нзгубљена, идеали порушени y борби „за спас цивилизације “. Ови испад морали су да буду хистеричнн, пошто су француски ђенералн y Загребу 1918. (кад су долазшш први возовн од Солуна!) викали „Vive la grande Serbie!“ Tај поклик била je надгробна песма аустро-угарско-хрватском триализму. У борби „ за спас цивилизације“, y борби „ за победу културног словенског табора“, Хрвати су ce одједном нашли међу псбеђенима побеђени од варвара, које су онм мрвели свом душом и целим срцсм. Пламен мржње и жуч ргзочарења ујединили су ce y патолошки случај хрватскога племена на Балкбну. A прожена правца њахове данашње полмтике искључиво je последвца готово посвемашње пропасти хрватскога капктала, ксга иомаже енглески капитал преко Аустрнје. На први поглед, чудна јс ова асоцијација: Мороко и Балкан ! Али она je била неизбежна и наметнула ce je сама по себи. Чудна мешавина звукова: двогуба борба и повика „ зa спас цивилизације “ борба против Варвара н Балканаца, борба против Азије и мрачног антикатоличког руског православља y друштву Турака и Монгола. Недалеко сд нас, још и данас устрајно стоји заводљива капија европског империјализма: Цариград—Багдад: капија колонизма на Истоку. Заставе су само друге, a пароле, готове исте. И наша трагична судбина хтела je, да ce пред десет година дза европска табора покрве на нашем ајдучкож дому. Ми смо зато, наивно платили пуну меру данка y крвв, данка y месу, данка y слободи. Наш ваздух био је закрчсн куршумима и загушљмвим гасовима a сзе само зато да европски империјалисти иогу да поделе мегдан „за спас цивилизације“. Тако je на Балхану постојао Мароко још 1915. год., дакле, још оре овог савременог Марока из 1925. год. који мнрише по црначкој Африци и рифанским лешевима. Hs треба сметнути с ума, да ће Балкан y најскорије време опет постати Мароко само ће ce најпре звати Албаннја. јер никаква тајна, да ce Г. Чемберлен поноси својим мишлењима a Г. Мусолини својим жандармским гестовима. Уосталом они, као и сви остали Локарнски лаф Чемберлен, гласно je објавио своје политачко вјерују овим срамним речима; „амтеријализам je једина политика, доиста паметка и економсха“. Како ce види, империјализам је библија Европе и Европејаца. И баш зато, удес Балканаца. je нада све тужан. Он je одувек био најсвирепији. Кадгод су нас требали, Европејци су нам ласкали. A ми? још непокварени Балканца, умирали смо за њижове бајословне интересе (а упоредо и за кору нашега живота), умирали смо романтечно и сентикеитално, патетачно и ајдучки. Та ми смо варварм, од којеж ce спасааа цивкдизација! A варварима ce на топовима увозн људождерска европска цквилизацаја. И доиста, ш ммадосмо све услове за романтично и лудо умирање, ваоугрчким или шекспмрозским трагсдијдма (Зашто ce никада не каже „енглескнм трагедијача?“ По свој прилици зато, што je Шекспир за Енглеску одувек бно адраповац, који je дрско исмејавао њихове краљеве и њахове столетне ругобе.) Нама, као и сваком примнтивцу или сељаку, ласжало je „отмено“ друштво „великих европских сила“. (Већ ова реч „сила“, за наc je саблажњива!) Ta, oнe ce увек боре за неки имагинарни „спас цивилазације“ и за „добро“ неког имапнарног „чавечанства“. И y свим борбама Балканци су y Европи увек представљали најчишћу сировину за те кукавне идеале, који су y ствари само маска прљавих a берзансках циљева савр?меног кмиталистачког друштва и његовкх европских држава. Европејци су увек услевгли, да нас варваре успавају идеалима човечанства. И док cm мк као ссмнабули ходала, грчећв ce на овој кори земаљској они су пљачкали и наc и све што им je долазило до грабежљивих руку. Ево једне тужее истине, y огледаду наше балканске и варварске трагедије. Храна империјапизма је пљачка човечанства и пљачка туђе слободе Експанзија капитала неутажнва ]е. Нагон импервјализма свиреп je ш без скрупула. Он je алочиначкк. Капитал је оруђе, поашћу кога ce колективни злочин приводи y дело. Удружени, капитализам и империјализам дају неман ратова и људождерства. Ове две савремене немани живу од ратова. Храна капитализжа je аљачкв друштва и пљачка туђега