Зенит

рада. Храна империјализма je пљачка човечавства и пљачка туђе слободе. To je „логична“ последида велнких сила. И данас, сасвим je јасно, да су берзе једино светско мерило успеха и неуспеха појединих народа и држава. Колика трагика етатизма! Гаврило Принцнп убио je утеловљену неман нашег завојевача Фрању Фердинанда и он je наш националнв херој. Абд-ел-Крим je на топовском танету распарчао издајника рифанске националне светиње и јуначки ce одупире европских завојевачима. Алн он je зато разбојник. Да Србија y светском рату није играла ва карту енглеско-француског капитала, нас бш нестало са лица земље. Ах, Србајо! Није њихова љубав била ради нас на нашој страни, него ради колонвја и осталих њиховвх „виталних интереса“. Каква правда? Каква култура? Каква цивилизација? Нз берзама ce пипа пулс свих победа и свих пораза. Берзе су плућа савремен« Европе. „Здрава валута“ је мерило умне и моралне вредности свих људи. Новац je мерило савремене културе и цввилизацвје. (А највеће културно зло je штампа!) На берзгша догорева сваки пламен национализма и сваки жар идеализма. Исто тако, као што ce y борделима race све ватре платонске љубави. Ох, како je одвратна та европска култура и та европсха цнвилизација, чија je двоглава немгн: империјализш и капитализам. Ми додуше осгадосмо жива y нашим ратовима за ослобођење и проширисмо чак и паша плућа. Али јао, ми нисжо тако чисти као пре европски бакцил ждере наша плућа и подгриза наш здрави балкански организам. Треба стати на пут тој вулгарној европејизацији Балкана, треба ce одлучно борити да спасемо варварску частоту. Савремено европско друштво не воле врлина. Чак врлине ce накоме не праштају. Поздрављају ce и истичу ca»o мане. A од наших мана најлакше жвву наши ближњи и наши непријатељи. A ближњсга свога, према хркшћанској религији трсбало би љубити као самога себе. Каква заблуда! Такво хришћанство јс опијум. Нама га препоручују европски скоројевићи, y иае „спаса цивилазације и хришћанства.“ Љубити блажњега свога као самога себе, основна je заблуда и најтипичнија фраза хришћанска. То потврђују милнони људи својам делима в својим неделима. Борба Рифанаца истоветна je са борбом Срба за слободу и независност Гледајте Мароко! Кад je свитало ново сунце и „нова зора “ из Локарна и Женезе Мароко je још најбоље био обасјан. Француске трупе и даље су остале утаборене и спремне ва крволролиће варварске крвк. Госпођа Евроаа одуеек je знала, да ce наоружа свим расположивим фразама, на којима почива та одвратна мрцина европска култура. Али нажалост, и ми смо заборавили, да je борба Рвфанаца за слободу и независност истоветна cs борбом Срба, коју смо до недавно водилн и која je ужнвала симпатије свих поштениг људа. Ими Срби, који смо сау горчину такве судбнне осетили на својој кожи, жи Срби нисмо досада взустили нвједну једшу реч симпатије за Рмфанце, који y Мароку, на своме огњишту, имају исто толико права као и ми на Балкану на свој живот и своју слободу. Ta ми Балкбнци, први сао морали чутл крихове рифанских бораца, који ce исто тако јуначки бране од „цивилизаторске мксије“ као што смо ce и ми херојски бранили. Наш полсжај пре ратова и y време ратова за ослобођење, био je готово исти. A док смо ce крвали с Турцима, када наши крикови нису допирали ни до Загреба и дох смо ce борили за комад онога неба, кога ce тако болећиво и романтично зове „српским небом “ - били смо срећни и поносни, ако je макар ко на овој тужној земљи нашао коју лепу реч за нас или pеч протеста, y име наше нељудске судбине. Били би поносни и расплакали би ce детињскн по механама. Били би радосни, кад би тада знао за нас па макар и сам главом „свирепи“ Абд-ел-Крим, који je од Европејаца оглашен за бандита и разбојника, упркос што je врло писмен и културан човек. Он уме да пише и такве макифесте, којима није могао одолети ни американски сенатор Борах, који по свој прилвци има доларско срце. Пошто су ce несрећни Рифанцн угледали на своје прекоморске суседе ш зажелели мало бар такве слободе м независности, као гато je европска тада, тада Француска Ije изгубила хладнокрвност и равнотежу јер Мароко je Француска колонија! Њени политЕчари и њихова штанпа, стално бувцају о „спасу цивилизације“. Колико ce само кочопере ти празноглави политичари, са те две иајнесрећаије и кајнеодређбније речи: култура и цивилизација! И кадгод малоунии полвтичари хоће да кажу нешто „значајно“ и „дубоко“, они по правилу морају да најашу на те две сироте сестре и блештаве речи, о чијој садржини и значају они ннкада нису мнслали, јер, нвти могу нитк умају да миасле.