Зенит

Мароко je за наc остале Варваре (другачије нас Еврспејци не зову и не признју) једно мерило, како бзлкански човек не сме слободно да мисли. Он je као ајкула уловљен y мрежу европског капитализма и имперајалЕзма. Данас, слободно мислити о питањиња човечакства, y нашој отгџбини кије слободно, није дипложатски, нкје опортуно. Којом несрећом, могао би ce намрштитм г. Бријан или г. Чсмберленпа би могло да нестане наших репарација, духовних и матервјалних. Балкански човек још увек не сме да буде нов човск и ако ижа услова зато пошто ce то протвви уговорима о миру и љубазним осиесима европске дипломатије. Упркос ових ншељених истина, ми држвмо г да свжпатије за Рифанце и за Абд-ел-Крима не значе никакав грех — ни источви ни заоадни. Да ce српски народ баш са свимне обрука, после толшсо пружених доказа о пожртвовању и борби за слободу y мме правичности и човсчности, која треба да важи y првом реду за варваре ми зеннтисти поздрављамо Рифанце y њиховој борби за људско ослобођење и нзродну ш зависност.— ■ Београд 10. октобра 1925.

Љубомир МИЦИЋ

Диалог Маринети - Пољански

Париз 28. октобра 1925

На рођендан зенитистичког песника Бранка Ве Пољанскога, стигао је Маринети y Париз. Сусрет je бво срдачан. Исти дан, Maринети je одржао предавање о фашизму и футуризму, 0 футуризму чуло ce je, да je он прва основа фашизма и да je фашизам последица футуризма. „Слава Мусолинију и живео диктатор!“ y томе je прошло готово цело вече. Вика, узбуђење. Ђолитисти протсстују. Фашвсти дижу ларму, „Живео Мусолини:“ „Живео Маринети!“ Французи су предбацили темпераментним Италијаиима да су заборавилм да ce они налазе y Француској. Они веле, да не требају фашизма, пошто имају своју демократију. Италијаника су ce правдалв, да оке „с правом“ тако говоре, пошто je Италија 1915. год, спасла Француску од пpoпaсти. To је рекао Маринети. Надаље je говорно, да фашизам није реакционарност него рсволуција, јер je г. Мусулини - бво социјалиста! Вели, да je фашизам либеларан пошто произлази из футуризма, a свако зна, да je Маринети антиклерикалан. На даље je Маринети говорио, да је геније италијанског народа највећи да je снага италијанске омладине неисцрпна и њу je требало само пробудити. Поклик: „Устај млада Италијо!“ давно су изустили футуристи a данас га y живот спроводе фаши cти. Футуризам фашизам фашизам футуризам. После предавања, отворена је дебата. Ja умало, што од беса нисам проговорио француски. Хтео сам да кажем, како је фашизам италијански имшријализам од когa трпе многи Хрвати и Словснцн. Али, jeзик ме није послужио. A оно, што нисам

могао рећи на трибини, рекао сам сутрадан на састанку са Маринетијем. Тумач je била дама. Зенитистички представаик y Пардзу, гоеорио je српски и немачки. Дама је слабо разумевала, a сва je вероватност, да неби много разумела, када бм ЈоЈ зенитиста говорио и y њеном материнском језику. Конференцаји и диалогу присуствује сем зенитистичког посланика и Маринетија један Србин два метра весох, балканских плећа и мудрих очнју. На страни аталијааског генија налази ce вајар Д перо и слвкар Прамполини. Обојица су фине футуристачке интелигенције. Маринети вх засењује својом импулзивношћу. ПОЉАНСКИ; Господин Маринети! Ja вас поздрављам као покретача футуризма и као човека који je први дигао заставу и позвао младост на буну. То чиним као представник зенитазма y Паризу, по својој дужноcти. A покретач зенитизма и директор „Зенита“, такође нема разлога, да Вас таквога не цени. Али, Ви као пропагатор фашизма губите наше сммпатије. Против таквога Маринетија дижемо свој протест. МАРИНЕТИ: Хвала! Ви ипак немате разлоrs зато, јер je фашизам позвв на борбу, a борба је здрава и потребна. ПОЉАНСКИ: Зенитисти цене Вашу борбу, али ако je сна фашистичка, онда између нас не жоже бити сарадње, пошто су фа« шисти запалшш словенски „Народни Дом“ y Трсту и бацили кроз пламен, дsа жива човека, са трећег спрата на улицу. МАРИНЕТИ (падајући y ватру): Тамо су ce скривали комунисти!,.. ПОЉАНСКИ: Комотан изговор! И комунисти су људи!