Зенит

песници. Међу првима je Иван Гол, који je од покретача још ове године био позват на сарадњу. 1921. 1. фебруара, прва свеска међународног часописа ЗЕНИТА. Манифест покретача „Човек и Уметност“ има ове најглавније акценте: нови човек, нова уметност ЗЕНИТИЗАМ! Никада више рата! Исток против Запада! Прве речи о „пролеткулту“ од Луначарскога. ЗЕНИТ мобилизује целокупну младост у нашој земљи, опипава било за будућу борбу и нова стварања. ЗЕНИТ штампа необјављене радове у свим оригиналним језицима. Главки сарадници су сви из Београда (што je тада у Загребу било од важности) и Пољански из Љубљане. Бомба je била бачена и снажно je деловала. Палму изненађења и одушевљења носи Београд, у својим недрима Теразијама. Доцнији ватрени „зенитисти“ негодовали су против новог „изма“, али акумулатор зенитизма радио je несметано даље, не осврћући се на цвркутање првих прољетних ластавица. О ЗЕНИТУ и зенитистичком покрету почиње да пише и тзв. светска штампа. После „Светокрета“ и после прве песничке акробатике, Пољански путује преко Беча за Праг, где пропагује ЗЕНИТИЗАМ, гладан и невесео. Штампа се и МАНИФЕСТ ЗЕНИТИЗМА, који je повредио многе амбиције н смрсио многе ситне рачуне. Око манифеста, први пут се јасно оцртава непремостиви јаз између покретача и његових првих сарадника. Према њиховом схватању требало je да буде овако : Иван Гол тежи да експлоатише европску домену за „свој“ нов проналазак зенитизам —београдска браћа у Христу су богом помазани „носиоци“ покрета, а за Мицића довољно je место „издавача“‘ пошто je „дао реч“. Али све оно што je иза тога следило, срамно je. У јеку издаја и освете, ЗЕНИТ објављује манифест за помоћ гладнима у Русији, од Љубомира Мицића, који je уједно и први такав манифест код нас. Сем тога објављује и прву зенитистичку поезију „Речи у простору “ и стихове Владимира Мајаковскога, највећег песника руске револуције. Иван Гол прерађује своје песме „ Радиограме “ и на основу првих Мицићевих „Речи у простору “, које су написане месеца јула/августа 1921. у Београду, настаје Голова зенитистичка поема Париз Гори“, која je у истој години била преведена на чешки. Ова година уродила je првим плодовима као и срећним искључењем београдске трупе ЗЕНИТОВИХ сарадника и следбеника зенитистичког покрета. Одлучан потез уредника ЗЕНИТА, изазвао je нечасну кампању у целокупној штампи Срба, Хрвата и Словенаца, потпирену са стране уцвиљених и искључених ђака. Подвалама, лажима, памфлетима и гадостима није било краја. То блато текло je месецима кроз ступце дневних листова и реакционарних часописа, против којих смо се неколико месеци „заједнички“ борили. Кулминација je наступила тада, када je објављена једна колективна пљувачка на покретача и уредника

année VI ZENIT numéro 38