Зенит

Ако ако! Стенице су културна и научна чељад. Дорасле су за сваку Академију Наука и за сваку Енциклопедију. Ах зоологија и коњски репови. Никада више Карађорђевих перчина. To je што ме боли. Жали ce Уморамена. Никада перчина као перчин кнегиње Персиде. Гледај на овој слици овде: стари патријарх са ископаним очима. Аустријанци и Маџари бајонетама. Да. Бајонетама копали очи. Пред старим сликама стоји гола Уморамена. Лепа. Срмали јелече! Срмали јелече! Јелече... Пева као да je срећна. Пева. Ништа ме не боле Није томе давно. Словенски апостоли писали су перчинима, Иначе Грци су пореклом. He мари! Ta ваљда неће историја сама да ce брине за своје сопствене лажи. A Христос je права будала што je најпре ишао на крст. Па онда y гроб. Да je био зенитиста он би учинио обрнуто: из гробнице попео би ce на крст. Такво дело било би достојно свих грехова. Али против лудости узалуд ce сви боговн боре. Дрекну Анарх Глад. Засмеја ce. И боговски загрли своју жену. Шта? Боговски? Хахаха... Анарх Глад људски загрли своју жену Уморамену. До виђења! До виђења дивна Уморамена! Пољубац y твоје ведро и најлепше чело које спасава, ja опет полазим y варошку џунглу. Полазим y лов. Полазим y рат. Али не да убијам. Него да бијем битку за рад. За рад. За рад. Полазим добар као песма. Добар као дан. И моја црна торба самном. Моја црна печалба. Анарх Глад опет ce вратио увече. Истим путем. Истом улицом. Попљуван. Унижен. Блед. Данас као и јуче. Иста трафика y пролазу. Иста коњушарница. Иста Војна Академија. Исте подеране ципеле. Блато на људима. Блато око људи. Блато y људима. Да спасе два живота Анарх Глад ce вратио опет закићен осмехом. У његовим очима само пресушене сузе. Угашена светлост младости. У певачком грлу задела ce псовка. У погледу: ХЛЕБ JE МИСАО. A скривена мисао испод коже расте као чир; БОМБА ИЛИ САМОУБИСТВО?

Љубомир МИЦИЋ

Београд

(Фрагменат из књиге HA КАЛДРМИ КУБУРЛИЈЕ 1923.)

année VI ZENIT numéro 40

ЉУБОМИР МИЦИЋ МОЈ СУСРЕТ СА АНРИ БАРБИСОИ У БЕОГРАДУ читајте y 41. свесци „Зенита“ 1. наја