Зенит

интернационална архитектура

У прошлом одсеку времена, утонула je уметност грађења y једном естетски декоративном схватању. То схватање нашло je свој циљ y спољној примени мотива, орнамената и профила (већином од прошлих култура), који су покривали грађевину без потребне унутрашње везе. Тако ce грађевина унизила до носиоца спољњих и мртвих украсних форма, уместо да буде живи организам. Неопходна веза са техником која напредује, са њезиним новим грађевним материјалом, новим конструкцијама, изгубила ce y том падању. Архитект уметник остао je висећи y академском естетизму без суверених могућности да влада техником, Уморио ce уклештен конвенционалношћу a стварање домова и градова, измакло му je. Ово формалистичко развијање одражавало ce y „измима“ прошлих деценија, који су ce брзо смењивали. Изгледа, оно je дошло до свога завршетка. један нови и стварни смисао за грађење развија ce истовремено y свим културним земљама. Спознаја расте да y грађевини почиње и свршава: жива стваралачка воља, која вуче корен y целокупности друштва и његовог живота и која обухвата све области људског стварања. И све то ка једном заједничком циљу. Последица овог измењеног и продубљеног духа и његових нових техничких средстава јесте измењени лик грађевине који не постоји више због самога себе, него извире из бића грађевине и из њезине функције, коју треба да испуни. Прошла епоха формализма тумбе je окренула природни став, да биће једне грађевине одређује његову технику a ова опет њезин лик. Ta епоха заборавила je оно битно и узрочно о спољашностима форме и о средствима њезиног приказивања. Али нови стваралачки дух, који почиње полако да ce развија, допире опет до дна ствари. Да ce створи нешто и да добро функционише: намештај, кућа треба најпре испитати његово биће. Испитивање бића једног грађевинског тела, исто тако je

Theo van DOESBURG / C.van EESTEREN Maison

година VI ЗЕНИТ број 4Ü