Зенит

ДЕ ГИДИ БЕКЈАР БУДАЛА

Нигде ту нема Балкана! Сабах зора. Поју фабричке сирене. Кубета. Минарети. Византијске куполе. Царица Теодора волела je купатило a наша Симонида caмo крпе за постељу. Гле бакар и злато. Гле сиве и зелене боје. Гле нове наказе. Народна Скупштина на Баталџамији. Гле старе ругобе. Саборна Црква недалеко од Малог Калемегдана. Тамо лајава правда. Овде крештави тропари. Око свега гробови и плоче. Изнад свега насмешена туга нових песника. Звнждук. Сирене. Трубе. Која ли je мајка невина? Прођу севдалије. Хркну мераклије. Умукну кубураши. Пробуде нас псовке са бродова кужне Баре Венеције. Буде нас хистерични фијуци европских железница. Поштански аутомобили грокћу низ улицу. Млекаџије стењу уз улицу. Шиче трамваји. Зврје фијакери, Секу Губеревац до подножја убетног Кошутњака. Уздуж и попреко. Од Чубуре до Аде Циганлије. Свуда калдрма. Сурова и тешка калдрма. Ha калдрми кубурлије. Да смо макар y луци Владивостока. Или на сланим водама Јокохаме. Можда би joш лепше било y бурној и далекој луци Сан Франциска. Тамо пристају велики бродови као Београд. Само не тако прљави. Да. He тако загушљиви као престоница једне отаџбине. Да. Да. Београд. Ето! Чим ce роди независна мисао поскакује дивље. Свака нова мисао je као дете. Несташна. Насмејана. Лепа. Тако je мислио човек по имену Анарх Глад. Са осмехом je мислио. Мислити закићен осмехом то je лепота. Де гиди де гиди бекјар бууууудааааалааааа A ko je тај бекјар будала Анарх Глад? Анарх Глад није нико. Нико и ништа. Није личност. He подлеже ни једном ограниченом закону књишких карактера или индивидуалности. Анарх Глад je отеловљена колективна мисао и колективни осећај. Његово око je рефлектор побеђених болова. Анарх Глад je свуда и ма сваком месту. Анарх Глад je својим песмама истерао бога из пакла y рај. Анарх Глад je победио простор и време. још има да победи само оно најмање: своју отаџбину. Крваву и недостојну њега. Отаџбину која гa je заробила. Оковала. Презрела. Попљувала. Јер Aнapx Глад je будала за све класе њеног бакалинског друштва. A што ради Анарх Глад када ce не бори? Анарх Глад увек ce бори. Борба je његова кичма. Борбеност je његова крв. Као фантом Анарх Глад јури по вароши, Као савест увлачи ce y мисли других људи. Људи ra мрзе и

année VI ZENIT numéro 40