Зенит

окрећу главу од њега. Нељуди! Као хијена раскопава гробове мртвих идеја. Избацује кости лажних генија који су писали сифилисом свога мозга. He сметају му ни највеће библиотеке. He збуњују га ни најмасније књижурине. He сметају му ни куће ни зидови. He сметају му куполе ни аутомобили. Дух Анархов je дух и душа сваког пролетера. Дух и душа сваког псета за плотом. Глад говори и онда када не изговара речи: заблуда je веровати y постојање типова међу људима. Заблуда je стварати јунаке међу људима. У животу нема глупих јунака. Као y романима. И никада их није било. Фабула je књижевна глупост. Поготово ако je књижевност професорска онанија или путничка метреса. Анарх Глад не признаје границе држава. Сваки погранични камен значи увреду човечанства. Сваки погранични стражар символ je робовања људи. Анарх Глад не дели људе на женке и мужјаке. Анарх Глад мрзи свилене колевке и златне гробнице. Глад не признаје индивидуално. Глад не признаје национално него наднационално: људско. Човечанско. Ох! Како би било слатко печено месо политичара када бн политичари били праве свиње! Што још хоћете да знате о Гладу? 0 пролетеру Гладу? 0 песнику Анарху? 0 Анарху Гладу сумњивцу и генију по професији!? Ништа више и ништа мање није потребно да ce зна. Доста je знати мало или ништа. To je пут ка срећи y шими-друштву. Ви знате: Анарх Глад ce срета на свим путевима. Анарх Глад ce сплиће са свима мислима свију земаља. Анарх Глад je нежељено пао на ову земљу падобраном ванума. Ова земља била би пуста и смрдљива без велике сени коју на њу добродушно баца љубав Анарха Глада. Без њега ова земља била би без духа и без одвира. Јао! Јао! Земља без одвира.... joui једну тајну о њему: Анарх Глад ce највише бори са својим скривеним мислима. По мишлењу професионалних клеветника Анарх Глад je руски плаћеник и бољшевик пошто носи црвену кравату. Анарх Глад je вишеструки убица својих ванумних мисли. Глад je црњи од свих црнаца. Глад je од свих људи презрен и исмејан јер гладује И баш зато Глад je ван морала ситих људи. Глад не мари ни за чији подсмех. Глад не мари ни за своју славу. Туђи подсмех му je увек под летама. Анарх Глад гута презир и поругу као факирску ватру. Као громобран громове. Громобран громове. Гром громове. Да сте ми здраво сви ви што сиђосте с уских стаза ума! Са прљавих стаза прастарога ума. Са смрдљивих гробова лепоте и доброте паметних глупака, Хеј ! Друмови ванумног Анарха чисти су и слободни! Пођите! Запевајте. Нека сване наша песма;

година VI ЗЕНИТ број 40