Зенит

УРАНИ БЕЛА НА ВОДУ

Ни тврда ни мека није наша постеља. Постеља као живот. Постеља као људи. До ногу пејсажи академских сликара или живописаца. У дну до палца. У дну испод табана. Свеједно je за патника Рембрант. Рафаел. Рубенс или српски фирмописац Алекса Ивић. Свеједно! Има ли више перспективе y музејским сли кама или мање светла y сликама наших тужних постеља. Основ ce не мења. Слике нису живот макар су позлаћене. Макар су порнографске као сјај буржоаске културе. Као сјај и богатсгво собе за издавање. 0 бедни символе друштва које треба мрзети! Уморамена! Слушај Уморамена! Meнe мучи јутрос и ово питање; зашто je тако далеко Калифорнија? Тамо нису можда никад чули за Рококо. За Ренесанс. За Лувр. Нити за умног пустињака Готаму Буду. Њима je сигурно ближи Робинзон Крузе. Линколн. Чаплин. Виљем Шекспир Харт. Драга! Ja верујем: они су срећнији много срећнији од нас. Прича о мрачном сјају Луја Четрнаестог или о ограниченом генију Наполеону за њих je банална. A величина превејаног Бенгалца Тагоре смешка. До зла бога смешна. Je ли? За њих je руски Петар Велики вероватно мањи од маковог зрна. Карађорђе би им импоновао да није био рајетин, Али тешимо ce: они незнају за њега. У томе je и наша и балканска трагедија: бити велик непознат. Ex! Да je био каубој. Да je био копач злата на Аљашцн или на којој обали Мисисипија ! Веруј! Насрећи јашу они људи који нису са овог ајдучког континента. Сви они ван Балкана. Тамо где никада Турци нису падали пред пјаним роговима црвеног полумесеца. Тамо где никада друмови нису пожелели Турака. Тамо где наше кубуре никада нису пожелеле Европејаца. Тамо где нису коцима пробијали лобање и дојке. Тамо где никада нису вриснула вешала нашим криком варварских грчева и болова. Над споповима лешева наших. Тамо где Европејци никада нису сејали свога хуманизма. О далеки непознати другови! Пробудите ce ? Устајте! Све je равно ако мучи одвратна гладобоља. Одговара уморна и гладна Уморамена. Равна од Стамбола до Зенита. Равно кроз утробу Косова. Кроз утробу Балкана. Проклетог Балкана. Уклет je Балкан, Није проклет Балкан. То теби драга одговара твој Анарх Глад. Ми ћемо Балкан први проклети. У просамоубиства његове душе. У само пролеће наше љубави за њега. Проклети. Јер не можемо ништа друго, Само проклети. Глад и Уморамена гледају ce погледима заједничких страдања. ja те волем Уморамена. У сну сам те једном назвао тако:

année VI ZENIT numéro 4G