Зимаза и алкохолно врење

Према томе, ако се целокупна моћ превирања жива кваса не може приписати зимази ни Ферментима уошште, тада се мора опет позвати живот кваса у помоћ. Нема сумње да је неблагодаран задатак хтети поново увлачити живот у једну појаву која је била сведена на Ферментеке акције. Али ако нећемо да изиђемо потпуно из оквира Факата, немогуће је приписати Ферментима, Ses једну појаву од које само 5, припада несумњиво зимази. Разуме се да није немогуће да је квас активан, неким непознатим нам начином, једино својом зимазом. Али ту могућност треба открити. Прона“ ласком зимазе, Фермента који производи главну хемијску реакцију алкохолнога врења, прешло се из једне крајности у другу: алкохолно врење, сматрано дуго „виталном појавом“, почело се од једном сматрати чисто Ферментском појавом; тако се у једноме распрострањену хемијском уџбенику може читати ово симплистичко схватање:

„Квасне ћелије имају само то значење, што производе зимазу““) Као год што је опасно било „објашњавати“ разне биолошке појаве животном силом, тако је исто штетно сматрати их Ферментеким појавама кад о томе немамо друга доказа до да се исти хемијски резултат појаве може добити и помоћу Фермената. Открићем зимазе сматрало се неко доба да се изучавање појаве алкохолнога врења своди на изучавање тога Фермента. Тек у последње доба почело се опажати да ствар није тако једноставна.

По Rubner-y°), имамо у живу квасу поред „зиматичног превирања“ и „витално превирање“, са примедбом да витално не значи нешто тајанствено, већ непознато.

Увидевши недовољност Висћпегове теорије, Ешег“) је измислио да је највећи део зимазе везана у ћелији за протопласму, и да је делатност те зимазе зависна од животног активитета протопласме: без живота нема ни активитета те зимазе. Али се треба запшитати, да ли можемо дати име Фермента једноме чиниоцу који није активан без учешћа живота, кад Је управо главна карактеристика фермената, да делују у одсутности живота. Па и том хипотезом долазимо најпосле до тога, да највећи део појаве алкохолнога врења треба приписати животу квасне ћелије, пошто та „зимаза“ није активна без њега.

Открићем зимазе, џојава алкохолнога врења није до сада сведена на Ферментска делања.

Кезите.

1. L’ activité fermentative de la levure toluolisée ne représente que 5°/, environ de celle de la levure vivante.

221 intensité fermentative de la levure vivante mise en contact de saccharose, n° atteint pas instantanément son maximum. Dans les conditions de mes expériences ceci n’a lieu qu’ après 20—60 min.

МЕ Holleman. Lehrb. d. org. Сћет. 10 ивд. стр. 239. "9 Којо CIE 8) Напз Ешег ипа Beth af Ugglas. Zeitschr. f. physiol. Chem. 70, 279, 1910—11. H. Euler u. Sixten Kullberg. id. 73, 85, 1911. H. Euler u. Beth Euler. Fermentforschung 1, 465, 1916. H. Euler u. Paul Lindner. Chemie der Hefe und der alkoholischen Gär ung. Leipzig 1915.