Златиборски правнички дани

Златибор 2010 Остваривање и заштита социјалних права

мотивисан законодавац, није у тој мери присутно у концепту важећег Закона о раду. Наиме, наглашеној улози и значају, али и одговорности коју има инспекције рада више одговара концепт дискреционе оцене инспектора рада у избору између одговарајућих (најпримеренијих) мера, него обавезивање инспектора рада да, у Законом о раду предвиђеним случајевима, предузима јелну одређену меру.

Уколико послодавац онемогући инспекцијски преглед, односно улаз инспектору рада у пословне просторије, увид у документацију и сл., односно ако инспектора рада онемогући у вршењу инспекцијског надзора, послодавац чини прекршај. На захтев инспектора рада за покретање прекршајног поступка, прекршајни суд (нова врста специјализованих судова) ће изрећи прекршајну казну против послодавца (чија висина варира у зависности од тога да ли послодавац има или не својство правног лица). Исто тако, за прекршај ће се новчано казнити и директор, односно друго одговорно лице код послодавца.

Корективне мере

Када у вршењу инспекцијског прегледа утврди незаконитости или неправилности, инспектор рада може да предузме и корективне мере, односно својим решењем налаже послодавцу да у одређеном року отклони утврђене повреде закона, општег акта или уговора о раду. Тако, инспектор рада налаже решењем послодавцу да отклони незаконитости у општем акту који сам доноси – Правилник о раду, под условом да код послодавца нема репрезентативног синдиката, односно ако учесници у колективном преговарању не постигну сагласност за закључење колективног уговора о раду.

Закон о раду индиректно утврђује и рок у коме је, по решењу инспектора рада, послодавац дужан да отклони утврђене повреде закона, јер прописује да је послодавац дужан да у року од 15 дана од дана истека рока за отклањање утврђене повреде, обавести инспектора рада о извршењу решења. Уколико послодавац не обавести инспектора рада о извршењу решења, инспектор рада је овлашћен да поднесе захтев за покретање прекршајног поступка.

Инспектор рада има право, али и обавезу да одложи извршење одлуке послодавца, али само на захтев запосленог, који уз захтев инспектору доставља и конститутивну тужбу, којом је запослени повео радни спор пред надлежним судом. Инспектор рада својим решењем одлаже извршење очигледно незаконите одлуке (укључујући и очигледно незаконити отказ) до доношења правноснажне одлуке суда. Одлука суда постаје правноснажна истеком рока за подношење жалбе или ако је (благовремено и уредно поднета) жалба одбијена од стране Апелационог суда.

38