Златиборски правнички дани

Златибор 2011 Социјална права и европске интеграције

што је радно законодавство у доброј мери хармонизовано са европским, док у таквом законском оквиру уместо развијеног социјалног дијалога присутна је пракса и ехо глобалног либерализма – приватизација и нови инвеститори нису присталице социјално одговорног менаџмента – све више се једнострано уређују услови рада правилницима о раду. Све то води дехуманизацији услова рада, потенцира подређеност и нестабилност запослења — стрес на раду и у вези са радом, узнемиравање и злостављање на раду. Одсуство културе социјалног дијалога, (можда делом) менталитет неспремности за (социјални) компромис, ауторитарни (уместо консесуалног, социјално одговорног) менаџмент (људских ресурса) удаљавају домаћу праксу од концепта запосленог-грађанина. После Другог светског рата, у западноевропским државама се дефинитивно учвршћује социјални дијалог и признавање слободних колективних радних односа, као модел (изградње "новог света" и у области радног права и колективних радних односа) који ће послужити за узор и после пада Берлинског зида, односно слома држава које су припадале комунистичком систему (административног или самоуправног социјализма) у државама Це тралне и Источне Европе, које ће у првој деценији ХХ]! века постати чланице Европске уније (што се очекује у другој деценији ХХТ века и у погледу држава Југоисточне Европе, укључујући Србију, Црну Гору).

<

У. Запослени-грађанин и право на учешће у одлучивању

Термин партиципација запослених (етр!оусе ратпарапоп) користи се у три основна значења: а) партиципација запослених у одлучивању (ес!sion-making); b) партиципација запослених у расподели добити (енг. рој! зћатта), тј. у резултатима предузећа (фр. рагтатрапоп аих техгићак де Гепtreprisé); B) партиципација запослених у својини — радничко акционарство (енг. етр!оуее хгоск оутетхћр). Заједничко свим овим облицима партиципације, у већој или мањој мери, је обезбеђивање услова за развој индустријске демократије и социјално одговорног послодавца (менаџмента),“ као и потврђивање концепта запосленог-грађанина.

Право на учешће у одлучивању је најмлађе колективно право запослених, које је израз "више фазе" у развоју колективног радног права и индустријске демократије, пошто ово право претпоставља не само признавање радничког (синдикалног) покрета и система слободног колективног прегова-

5" Социјално одговоран послодавац (економија) треба да обезбеди "да сви грађани имају користи од економског развоја"; В. Bercusson, European Labour Law, Cambridge University Press, 2009, ctp. 326.

20