Значај културне борбе у Француској

јуука аоловић

БЕОГРА о З (

Свемоћни рањени % пикедјом НИЦЦ, са. јући католичку вјеру, биј е се покора-

вати и да ће извршивати законе ИЕ Цркве, којој су они одани синови. И ти краљеви се заклеше, да ће некорјенити и пошљедњег „јеретика“ и обратити своје поданике у крило јединоспасавајуће Цркве.

Папа постаје моћан господар: краљ краљева.

Дотле Језунти не заборављаху ни на своје једно јако политичко средство: јавну наставу. Краљеви и власти им пђаху у томе на руку. За што; Разлози су посве јасни. Двор и режим влада имађаху исте интересе као и Римска Црква. То јест и једни и други су имали пред очима, да се власт може тим самовољније вршити, чим је скученост народног умног хоризонта већа. Држава је ту мисију повјерила Цркви, којој су на челу Јевупти, знајући, да ће мисија, у њиховим рукама, најбоље успјети. На тај начин у многим државама је Римска Црква, с Језуптима на челу, дочепала патенте за јавну наставу, чији циљ није ни морални ни интелектуални. Не, циљ те наставе је, са интелектијалног гледишта, да ствара незнање или бескорисно знање; а с моралтпо-толитичког еледшита, да човјеку угаси пошљедњу чскру његовог 00стојанства, а друштво да претвори у покорно робље.“

Услуге Језушта, учињене папи, у погледу његовог плутократског духа, као и краљевима, у погледу њиховог деепотизма, вјечито се награђују. А савјете њихове објеручки дочекују и једни и други.

Њихова дјела, усвојена и одобрена од папе, постадоше дјела Римске Цркве. Њихова средства постадоше средства Римеке Цркве, као и средства, мање више, појединих краљевина. Језуитски систем постаде папски по-

1 Клименто ХТУ, присиљен силом околности, укину ред Језунта (тај одмор не потраја дуго) за чим је страшно жалио, знајући добро, да су језупти најодабранија војска римеке цркве и најодавије слуге свете столице.