Зора

ОЧЕКИВАЊЕ — ЈЕЗАБЕЛ

7

указа скут од доламе цара Горана. А чпм сунце осија то место наду се Горан, као празан мех и прште одмах на све стране, али то беше тако јако и страшно, да с-ила разнесе сав стог и баци галоњу у незнан, а с њпм и дете, нпти се оно више врати дању, нити змај Горан дође ноћу. *

*) Читано у „књижевн. уметничкој заједници"

Кажу да и сада, где је г;ула горанова, сваке ноћи пред сван} г ће чује се промукао глас петла, и тужан писак коњеки. А чпм сунце обасја свет, умукне све у кули и камен само камен држи, да оживи опет, чии ноћ наиће.*) Београд. И. И. Вукићевик У Београду.

Очекивање

Дихо је, дођи! Поноћ дигае мразом, Нп дуси не нду завејаном стазом, Ал' ти ћеш пута но сметови знати, Кораку твом ће жудња знања дати Тихо ко звезда кад небом пролети Врх бела снега доћ' ћеш милој метп. Време се жури, — ти се не бој мрака Звезде се гасе сред снежних облака, Јака је тама, бели снег је јачи Плећп је диже, да ти пут означи Сумрак се блиста — моја соба мала Од твог би лика тако засијала. Срп. Црња 4/1. 1896.

ДоТоИ ми драга, од кад ниси била, Нада се моја скоро угасила, Не дише тобом плачна полутама Везана песма на мојим уснама Тебп се нада, кроз сузе се смеши Ходи песмицу нољупцем одреши. 0, још те нема, а пролазе сати, Ветар се диже и лупа на врати, На стару кулу враћају се еје, Псето завија и мећава веје, На окна лупеж ветар ми улеће: Будало спавај! — она доћи не ће. Милета Јакшић.

Ј Е 3 А Б Е Л КЋИ /М.ЕНАХЕМ БЕН АБДУ РАМАНОВА прича од Стевана Матијашића.

I. У даљној Инђији на обали морској седеоје стари мудрац Еврејин Менахем Бен Абдурамаи и гледао у морску пучину. Иза њега на хумци стајала је мала колиба где се пред њом са својом дечицом играла унука му Реха.

Старац је имао велику округлу главу са густом белом косом и дугачком брадом каква се ретко виђаше у овим сиромашно насељеним крајевима. Сунце спушташе се своже преноћпшту тамо иза високе стене у сред мора, где хитри галебови спремаху себи топла ноћна станка.

. ,1\