Зора

-н ЛИСТ 3А ЗАВАВУ, ПОУКУ II КЊИЖЕВНОСТ УРЕЂУЈУ : АЛЕКСА ШЛНТИЋ И СВЕТОЗАР Т1ОРОВИЂ. ЗГод. I. У МОСТАРУ, 30. МАЈА 1896. Бр. 2.

Песник и песма

Н Л|Ле копкаЈ силом перои по срцу: 5 | 9 Незш ли двета — није му време, ? Храни заметак брижно у грудма Ко добра земља пшенично ееме Ако је твој Бог хтео да будеш Земал.ски цветник рајских цветова Унео ти је небеску прегрш У врело срце пре свпх векова. Треба л да рађаш, за што се бринеш? Он ће послатп Духа с далека Да цвет потера — травка не нпче

У зимње време, већ сунца чека. 1Та кад врх тебе Геније слети II златнпм крилом крај тебе ду'не И положи ти чаробну руку На пуно срце и груди пуне Пупа ће пући Не копкај, чекај! Немирно дете У пупи цветне листке размеће Па, ено, цветак у врту куња Лептир га не ће — пчела га неће. Мил. ЈакшиЂ.

ТУЂИ ГРЕСИ

Ко је био у Шапцу пре једно дваестину година, тај ће се сетити оне двокатнице, што беше на Бајиру, готово на самоме крају вароши. На доњем спрату те двокатнице била је кафана,чннп мп се да се звала „Мула-Омерова"; а на горњем спрату беху две, трп собе. Не знам ко је становао у овим собама, докле се Турцн из Шапца

Чувај се греха, јер он и релази и на млађе швоје. не иселише; али знам: да су се у кафани под двокатницом Турци често скупљали, и да се је доста пута из те кафане чула шаркија и по која севдалијска песма. Кад се Турци иселише из вароши и Шабачког града, опусти и кафана и сва ова кућа. Тако то би једну годину дана, па се онда двокатница поче давати под кирију; једну 1