Зора

82

3 О Р А

П у т ајде вјерни робе, еве још тихо спава, Мрачна ноћ је нала изнад горе лисне, Пред нама се губи стаза вијугава Ко муња огњена што кроз таму блисне; И ко мртви џини стоје хладне ст'јене П понори, куд се мутан поток жури, Ал крилата жеља води младог мене IIо ноћи немирној и по страшној бури. Тамо, гдје нас сада уска стаза води Мрачне и суморне стоје густе горе, И језеро једно над ким ноћца броди И чиј талас бије тврде неке дворе. На тавном бедему она на ме чека У ноћи без звјезде и мјесеца сјајна Да на груди њене дођем из далека, Кад спи двор, кад бдије само љубав тајна. Сакриј се у ноћи и причекај на ме, Ирвп зрачак зоре док на небу спне! Али ако чујеш врисак у сред таме Језеро ће бистро у крв да расплине . . . И двор да се дигне у клику п хуцп А бедем засв'јетли у пламену жара Тад не тужи робе! С драганом на руци У језеру наћ' ћеш свога господара .... Јован А. ДучиЋ. ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА Написао Иван Иванић.

Од како је велики реформатор Мартин Лутер разбио мастпоницу о главп Ромог Дабе Сотоне, за чпстоту вере није се радило са оноликом енергијом, са каквом сам се ја напрезао да постанем — новинар.

Мој покојни ирофесор историје књижевности, човек старе школе, запазпо је у мени наклоност ка новпнарству, одвраћао ме је од тога, но без успеха. На његово тврђење, да су новпнарп пезналице,