Зора

МИХАИЛО

109

Мнхаило је био код Семена, и радио као и ире. Радник Семенов стече у скоро леп глас, „Нико — говорили су у околини, не шнје тако лепо и солидно чизже, као радник Семенов Михаило. Из околине долазаху да наруче чизме код Семена, чијесе стање нобољшаваше свакога дана. Беше зима. Семен и Михаило заједно су радили, Саљке са три коња приближаваху се кући, што се могаше јасно приметпти по звуку звонцади на колижа. Обојица погледаше на прозор. Сањке се зауставише пред радионицои, један дечак скочи са свога седишта, и отвори врата на сањкама. Један господин изађе из сањкп, огрнут великон бундом. Приближи се стану и попе се на перон. Матрена потрча п отворп широм врата. Господин се поклони и уђе у собу. Он се исправи и додпрну готово главом у таван; беше дебео и велики, да заузимаше цео један угао у соби. Семен се подиже, поклони се и гледаше га са чуђењем. Ннкада није впдао таког господнна, Семен није дебео, Михаило мртав а Матрена сува као лоза, е овај човек изгледаше да долазп у њихову кућу као са другог света. Лнца црвеног и надувеног, врат као у бика а изгледа као да је сав изливен. Господпн дуваше непрестано, скиде своју бунду и седе на клупу на рече: „Ко је од вас двојице господар?" Семен се приближи и рече: ,,.Ја ваше благородство." Господин зовну свог слугу: „Хеј, Феђа, донеси овамо ону робу. Дечко отрча и донесе чнтаву балу. Господин узе пакет и метну на сто. „Одреши, рече дечку, Дечко одреши накет, а господин додирну кожу прстима и рече, обраћајући се Семену: „Слушај, мајсторе, видпш ти ову робу? — Ја видиж, ваше благородство. — Разумеш ти квалитет ове робе? Семен прегледа кожу и рече: „Лепа роба.

— Ах, ах, лепа роба. Ти, глупаче, ниси нн видео бољу робу од ове. То је немачка кожа, која кошта 20 рубаља," Семен уплашен рече: ,,Где смо је впдели?" — Ах, ах. дакле, хоћеш ли мп ти направити једне чизме, — Могу, ваше благородство. Господин ноче да виче. Ја, ја, можеш. Ти рђо и не знаш за кога шијеш ц још какву робу! Саши ми чизме да могу носити годину дана да се не исцепају и не раздру. Можеш ли ? — узми! исеци кожу, а ако не можеш немој ми сећи робу. Ја ти то кажем у нанред, ако се чизме рашију или исцепају пре годпне дана, ја ћу те ставити у затвор. Ако се пак до идуће године не рашију и не исценају. ја ћу ти дати 10 рубаља за твој посао. Семен се беше уплашио и не знађаше да говори. Он се окрете Михаилу, гурну га лактом рече му полако: „треба ли узети?" Михаило климну главом: „узми у посао!" Семен послуша Мпхаила, и узе да шпје чизме, које се неће нсцепатн и рашпти за једну годину. Госнодин нозва слугу те му скине чизму с леве ноге и пружи ногу. „Узпмај меру!" Сеиен узе хартију од 10 налаца дужине, сави је и клекну на колена. Избриса добро таблу, да неби господар испрљао ногу и поче да узима меру. Семен узе меру за ђон, око целе ноге, за лнст алн хартија беше кратка, лист беше дебео као балван. „Буди пажљив те не мој правптн саре са свим праве." Семен пришиједно парче хартије за меру, Господин сеђаше на клупици, посматраше људе у соби и спази Михаила. „Хеј! ко ти је то? — Овај? То је иој радник, тај шије, — Пази — рече господин Михаилу, и се да траба чизме да буду такове да их могу носити годину дана,