Зора

108

3 О Р А

сажадења прама менп, скиде кафтан са себе п даде га менн. а за тим ми поможе да дођем овде. Овде си ме ти нахранила, угасила ми жеђ п видпм да ме јако сажаљујеш. Нека вам Бог буде у номоћи!" Матрена се подиже, узе с прозора кошуљу, коју је шила своме мужу и даде странду, за тим нађе и гаће и њпх даде странцу. „Узми, ја впдпм да тп немаш кошуље. Обуци се па лези где хоћеш нли у соби малој или код пећн." Странац скиде кафтан, обуче гађе н кошуљу и леже. Матрена угасн свећу, за тпм узе кафтан и леже код свог мужа. Покри се једнии крајем кафтана и леже, али не могаше заспати, странац јој ннкако не пзлазаше из памети. Када се сети да је поједено и последње нарче хлеба, и да сутра неће пмати хлеба, за тим када се сети да је дала кошуљу п гаће странцу, она беше веома жалосна ну, кад се сетп да се је он насмејао, срцејојпоче јаче куцати. За дуго Матрена не могаше заспати, а при том виде н да Семен не спава. — Семене! — Шта је? — „Мп смо појели с-ав хлеб, а ја нисам умесила други. Шта ћемо сутра радитн?" Зар не треба да тражим од кума Меланије да ми позајми ? — „Остави то дакле, мн ћемо бити и даље живи, а нмаћемо шта јести". Жена само ућута. „И то је јунак види се: али с-амо што неће да говорн о њему? — Посигурно за то. што не може. — Семене! — Шта је? — „Ми дајемо свима, а за што да нама нико нншта не да?" — Семен не знађијаше шта да одговори. „Доста с говором" заврши он и окрете се зиду па заспа.

V. Из јутра Семен се пробуди. Деца су још спавала а жена беше отшпла код сусетке да узајми брашна. Странац сеђаше сам на клупи у кошуљи и гаћама до колена. Он погледа у таван и његово лице, које беше јуче онако танно добн светао изглед. Семен му рече: „Шта је дакле, драгп, стомак тражи хлеба, а голо тело хаљина. Треба те хранити, а за то знаш да радиш?" — Ја не знам нншта." То јако зачуди Семена. „С добром вољом, рече он, може човек све научити. — Сви људи раде, и ја ћу радитн, — Како се зовеш ти? — Мнхапло! — Е, дакле, Михапло, тп нпшта не говорпш о себн, У осталом, то је твоја ствар, али треба те хранптп. ти ћеш радити а ја ћу тп показатн све како се ради, и ја ћу те хранити, — Нека те Господ сачува, а ја ћу се научпти свему. Покажи ми све оно, што треба да радим. „То ннје тешко, гледај," Михаило је гледао, он узе кудељу међ прсте и одмах научн да прави конац. Семен му показа како се воштп конац н Михаило одмах понови, показа му како се везује конац, како се шије кожа п првн пут Мнхаило научи све што му Семен ноказа тако да је трећега дана радно свој посао, као да је цедога века шио. Он не осгављаше свој посао ни једнога тренута; јеоје врло мало, био је ћутљпв и често подизаше очн к небу. Ннкада није излазио на улицу, говорио је мало н нпкада се није веселио или смејао. Један пут су га видели где се насмејао, и то првога вечера, кад је жена слушала за време вечере, VI, Дан за даном, недеља за недељом па и година прође.