Зора

БИЈБЕШКЕ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ

127

(стр. 51.) плеоштм је, којц ложе бити смешан, кад се већ зна да се обично рукама благосиља трпеза. Четири су ствари, на које критика оваквих састава ваља да мотрн: сиже, обрада, карактери и стил. Да сиже, обрада, и карактерн нису како ваља, да на себи носе и сувише почетничкога обележја. држпмо, да смо доказалн. Сад је остало, како иам изгледа, да се одлучи: је лп Коларчева Задужбпна требала наградитн овај роман ?

Наше је скромно мњење, да је Коларчева Вадужбина имала да награђује и пречих и бољих састава, као и то: да таква једна озбиљна Задужбина треба да награђује оне саставе, којп нису бар оволнко почетннчки, као овај. Овоме пак саставу најбоље је долпковало место у каквом скромном листу, јер је право, да свак заузме оно место. које му по подобноетима највише и лпчп. У Београду, 9. априла 1896 године. Милош Н. ПејиновиЂ, професор.

Биљешке из књижевиости

Из Гдаенпка земаљског музеја еепаратно су отштампана НароЂна гатаања, што их је по Херцеговини прибрао наш књижевник Лука Грђић-Бјелокосић. Ову лијепу књижицу, препоручујемо свакоме. Наша врнједна српска књижара Владимира М. Радовића у Мостару, ивдаће другу књигу Мојих Симшпиија од Марка Цара. У књигу ће ући ови чланци: 0 појезији Војислава Илг.јИа, Змај Јован Јовановић, Симо Машавуљ, Лаза К. ЛазаревиЉ, Емилио Кастелар, Александар Дима мла-ђи, Мелхиор де Богие. Ко год је читао прву књигу „Мојих симпатија'', тај ће сигурно похитати, да и ову дивну књигу набави. 1'оман Јаше То.чп},а Назарени већ је изишао из штампе. Цијена му је 2 круне или 2 дин. и 50 пара. Гледаћемо, да о њему проговоримо опширније.

Срнека внла, лист, који је почео да излази у Бечу, престао је излазити. Др. Мнх. 31. НујнК издао је књигу нод насловом Начела народне економије, књига друга економска теорија. Београд, држав. штамп. Цијена ? Удова нок. Милоша Димитријевића, бившег нредсједника Матице Српске, издала је књигу: Успомене из мога живоша написао Милош Димитријевић. И ову лијепу кн.игу свакоме препоручујемо. Изшиао је из штампе 10. број наше дичне ;; Босанске Виле" у коме се једино говори о ријеткој свечаности, приликом састанка друштава Слоге и Гусала. У томе броју су и слике предсједника обојих дружина, као и слика чланова и гостију, који из Мостара и Херцеговине стигоше са „Гуслама".

У м ј е т н о с т

Марко Мурат од када је у Дубровнику, развио је велику. радиност, а ових дана довршио је двије слике: Вјешар и Химну св. Цеџилије. Прва слика преставља Конавку на цвјетној обали морској док пршшчно јак вјетар дува, а отворено се море у недоглед губи. Друга слика Химна св. Цецилије приказује у дну собе Домениканца, који пред свијећом извршује на хармонијуму Химну св. Цецилије , а за њим ненадпо спушта се св. Цецилија у небеској свјетлости и слуша неопажена пажљиво своју химну Ове двије слике израђене су по различитом жанру: прва, Вјешар , у потпуној свјетлости, ту видите живу природу у својој прољетној бујности пољскога цвијећа и других биљака, а друга слика потпуно одговара свечаном часу, који приказује. „Омладина."

Неколико дана бавило се овђе, у Мостару, позоришно друштво, под управом Петра В. Ћирића, те је дало десеш лрешсшава. Г. Ћирић има врло добар укус, те бира само добре и ваљане позоришне комаде. Но ипак од свих комада најбоље успјеше: Балканска царица од Николе I. Звонар богородичине цркве, Сшари каилар и Пуш око свијеша. Од глумачких снага најбољи су: гђца. Цицварићева. која је у својим улогама, а нарочито као Даница (у Бал. царици) ; Есмералда (у Звонару бог. цркве) и Ауда (у Путу око свијета) нашу публику просто очарала? за њом долазе гђа. Гавриловићка, г, Јурковић, г. Вучичевић и г. Јаношевић. Па и остале снаге су добре у те је због тога сваки комад одигран прекрасно.