Зора

ОДГОВОРИ УРЕДНИШТВА

8б

— Хм, хм! До сад је ова женпца вредила један динар. Сада, када је на њој ваш потпие не вреди ништа. Видите, шест табака артије на којима сте нанисали нричу, вредила су пре 15 пара. Сада не вреде ништа. * Г. Оливеру Р. У посзатој причи једна нас је реченица заинтересовала. Она гласи: „У немој ноћној тишини ћутке је стојало бело обучено прпвиђење, и та сцена беше ужасна, моја се крв следи" Када смо прочптали ово, наша леђа добише мехуриће као кожа ошурене гуске, наша се крв доиста следила, а свака влас на глави диже се небу. Чптали смо даље, чптали страхујући и дрхћући, али смо доцније са задовољством видели, да о привиђењу нема више не спомена. Дакле, молићемо, ваша прича не ваља. Али смо ипак радознали, шта је даље чпнило бело привиђење, јер сте заборавплп да напишете. Ми вас много молимо, кажпте нам шта је учинило бело привиђење, које је немо стојало у мирнбј и мрачно.ј ноћп, бррр ! — Г. 0. РоманчиЛу. Вашје роман пун ефекта. Нарочито је леп у њему овај пасус: „Страхињ је, жедан освете и оппјен љубомором зграбио Звездану за руку и хтеде је. убити из револвера, али револвер није био код њега" . . 11а зашто је онда Страхињ зграбио за руку Звездану ? % — Г 0. Р. Вашу новелу пз морнарског живота не можемо већ нп за то штампати, што у њој прву улогу игра морнарска коњица. Ова врста војске код нас је сасвим непозната. У осталом ако су вас информисали, да сваки морнарски војник мора бпти снабдевен са једном ратном

лађом, онда су вас рђаво информисали. Ратне лађе, које се у џепу носе, можете купитп у свакој радњи за дечије играчке. * Ја сам увидео, да би штета била продати и други впноград за поштанске марке, те за то скрхах перо и заклех се свим божпјим угодиициа да ја никад нећу написати ни причу, ни роман, ни новелу, па чак ни црту са села. Пређох на афоризме, пословице и мудре изреке. За те ствари не треба много памети. Наиротпв, највећи несмисао одевен у рухо афоризма, изгледа страшно паметан. И написах 5000 афорисама, а на прву пон] г ду добих овакав одговор: А + Б = Г. Ви сте нам учинили љубезну понуду, да ће те за наш лпст уступити 1000 ваших афоризама за цигло десет динара. Из срца вам благодаримо на одличној пажњи, алп вас на коленима молимо, немојте нам слати ваше афоризме. Нама је било доста оних пет, које сте нам послали као мустру. Чудиовато да сте иогодили и на писму написали да су то „мустре без вредности." После овог пораза на пољу озбиљности, ја се латих шале да обвеселпм себе, а и овај .јадни читалачки свет шаљивих листова, који је већ давно лишен здраве шаљиве лектире. Морам скромно прпзнатп, да ме је мој традиционални хумор, еатира и сарказам просто задивио. Моја породица је, наиме, врло шаљива породица, а та шаљива жпца датира се од моје покојне стрпне, која је, као и све стрине, била врло шаљпва, па се је, кажу, чак и смрти смејала у брк. Ја бејах убеђен да је поље мога литерарног рада шала и сатпра, и ја сам већ у напред уживао, како ће се пакосни и завидљиви уредници; ко.ји су ме до сад мучили са одговорпма, сретати самном у ступцпма шаљпвих лпстова, када се по њима почнем нентрати. То уживање кварила ми је додуше околност, што су