Зора

ДВОЈЕ МЛАДИХ

87

друштво за ирераду песка, то Је заиста величанствево и испдативо предузеће. Мисао је здрава. само би наводњавање Сахаре и преобраћање њено у оранпце стајало 2000,000.000 динара, а требало би за тај иосао 300 година. Ако имате подоста капитада, а надате се, да ће те поживити 300 година на срећу човечанства и радост социјалиста, образујте синдикат. Жи ћемо вам помоћи. — Иначе вас молимо не посипајте у будуће ваше чланке са песком, јер се сада употребтвује хартија упијач.

Оваки порази просто су ме извели из такта и ја се реших на љуту освету. Ја почех сваки дан слати" редакцијама разна питања, предлоге, понуде, намерно глупе садржине и уредници та пакосна и завидљива створења, убише се одговарајући на њих. Ја сам први пут ужпвао. Да видите само два одговора њихова: Пријатељу редакције. Са искреном радошћу п дивљењем узели смо на знање, да сте ви за четири месеца добро научили свирати у хармонику. Немамо ништа против ваше ЈБубазне понуде, да ће те доћи у наше уредништво да свирате. Само вас молимо, дођите изјутра у 8 сах. Тада, напме, нема никог у уредништву. Г. Србину ОрбиновиИу. Ви сте одушевљени новим „реформама" у Маћедонији и пптате нас, можете ли пити братимство

са нрвпм правим Турчином, којег сретнете. Ми немамо ништа против тога, само се бојимо да се ваше племените жеље не могу остварпти и то зато, што ирави Турчин не ппје ни впно, ни пиво, већ само воду. Турци могу пити братимство уз чашу воде, али Србин Србиновић никада.

Ја одуљих и сувише. Али ја нисам малаксао, ја се и после ових искустава још надам, да ћу било да пронађем Аладинову лампу, било без ње, постати новинар. Цељ горњих редова, господпне уредниче, нпје да их штампате. Ја сам Вам све ово напис-ао тек да се изјадам на злу судбину. Но, можда ћете их ипак штампати, као човек милостива срца. Уверавам вас да бп ми то врло годпло, Јер, најзад. човек, којп ће кроз који дан славити 10годишњи јубилеј новпнарског и књижевног рада, коме досад није ништа штампано, који је прокрстарио Исток тражећи Алздинову лампу, п који је, најзад, продао толпке винограде на куповину поштанских марака, — заслужује да му се бар ова прича — жалопојка штампа. У сваком случају обећавам, а држпм да ће те ми веровати, да у идућем броју вашега листа нећу прочитати „одговоре уреднтижва" .... У Солуну, 1896.

Двоје младих (Народно предање)

дубрави испод густог грања, Пастир млади о пастирци сања, Јечи фрула, све тужнија бива, Ал' се њему она не одзива...

А кад једном мајско паде вече, Иастир млади холој момп рече: „Бол болујем, моје драго мило, „Пољуби ме, би ми лакше било!"