Зора

3 0 Р А

Осме'ну се несташница муком, И показа према небу руком, „Хоћу", рече, ,на врх оне стене, „Ако можеш де узнесеш мене!" А крај њнх се стрмен горска днгла, И пење се к'о, до неба цигла; Срна лако само ходи туди А брижно је обилазе људп . . . Ал' он клпче на те њене зборе, И диже је у наручја горе; Златни месец обасјо му мету, И он јурну к'о холуј у лету. Сад већ умор све га јаче стиже, Ал ' га љубав мети носи ближе, Мпо му је овај терет лепи, А дах њен га опија и крепп.

Ту је мета. 0, још корак само! И он крочи, па је епусти тамо; Сави руке око моме холе, Ал' се сруши од умора доле .. Врисну мома и не часи часа Већ потрча да му нађе спаса: На дну стене извор цвеће поји, И врг један крај извора стоји. Брзо тамо она воде лаћа, Па се брже свом драгану враћа; Жури, летп, и у једном трену II опет се попела на стену. Ал' кад стиже до драгана мила, Већ се над њим хладиа самрт свила; II врг баца и уз пољуб врео, И она се к'о лист сруши свео ...

* % % На том месту два сад грма стоје, И казују где њих свену двоје; Да, то беше још у старо доба Кад је љубав трајала до гроба. Милорад Ј. Митровић,

МАЛГАРИ Новела Антонпја Фогацара*).

Некад, у најдавнија времена, један велики несннк, неки старн краљ, у једној далекој зеиљи, певао је, на иорској обали, један величанствени сдев, н његова сопствена песма узбудила гаје толпко да је ронпо сузе, које котрљајући се у океан, претворпше се у бисер. Догодило се, нма тому три стотине година, да један рибар иронађе најљепшн од ових бисерова, у облику срца, и дужд шлотаки га даде њеној Екседенцији Сентарини Сентаринијевој,

жени једног реиубликанског властелина, Леиа, богата, п врлпнама обдарена, Сентарина не знадпјаше више за срећу од када је у трећој годнни брака изгубила своје јединче,

*) Апшоније Фогацаро , песник и романсјер италијански. без сумње је данас један од најпопуларнијих и омиљених модерних писаца ј Италији. Овај високо образовани човек, талентован, н>ежан, племенит и идеалан, баш је за то и стекао гласа ; што ј својим списима истиче идеалну страну, на супрот оног више незнабожачког талента, који се