Зора
I
2
МАЛГАРИ
89
У доба кад почиње наша прпча, можда внше пстинита но вероватна, дванајест година беше протек,10 од ове несреће, па се ни она ни луж њен не смедоше више надати, да ће им Бог послати једно друго благо, на место на.те покојнпде. Једнога дана Сентарина снлазаше из своје гондоле да чује проповед у црквп Сан-Занипона, кад једна сиротна жена, коју су пратпла два мршава дерана у дроњцпма, потражи јој плачућп милостпњу. Сентарина јој пружи један цекин, и нросјакиња у одушевљеној благодарностп повиче: — Нека вас Бог благосови. Екселенцијо; вас и децу вашу! Нека вал Мадона даде сваку радост! Госпођа се збунп и уђе у цркву, где један калуђер проповедаше „о васпнтању, п наводећи својим слушаоцима анекдоту Ромаине Корнелијеве, која је говорила о својим кћерима : — Ето мојих адиђара! — Ах, помнслп Сентарпна, кад бих ја у место ретког бисера којп ми је дужд поклонпо, имала још моју драгу малу ћерчицу! опажа у његових земљака. Њихови су типови племените душе ; које он позајмљује из малог античког евета, из „породице племића", и оживљује да утеши овај век вулгарности и поруге, које безбожно пгири демокрација у Француекој Енглеској, и свуда на другим местима. Осећајни инстинкт реализма побуђује овог посматрача и лесника да елика, по природи, узвишену љубав, коју нам разборито истиче за углед ; да би, њом самом, доказао ; да интелигентна и талентована доброта, јуначка нежност, и витешка часност, нису само шимере „идеалиета", које се налазе ван нашега догледа, и изван домења уметности. Лесник Уа1бо<1а ; писац Ма1от1зга 4 и Сате1-а СогИб -а ; освојио је и раздрагао срца читалаца, својим елегантним благородством. Овај италијански Тургењев — који је још у најбољим годинама тек у 52.-ој — шаље из своје лепе виле, крај Виченце, модерноме свету огрезлом у прљавштинама, и већ готовом да абдицира на своје најзаконитије амбиције, својим снисима, моћну реч утехе и наде. Ми овде преведосмо ову његову дирљиву новелу, ову дивну песму у прози, која је тек пре неколико недеља први пут објављена. У „Малгари" ће читалац наћи својства дражи и боје, сањаличку меланколију, и нежну осећајност ; које карактеришу таленат Фогацаров. Уверени смо ; да ће и читалац наћи у овој новели исто оно задовољство које смо ми осећали преводећи је, И, ношени с тим уверењем ; можда ћемо српској публици приказати још који рад овог гласовитог писца. Преводилац.
После проноведи враћајући се у своју палату Мадоне дел Орто, Сентарина се усгави на својој гондоли, и зачу један глас који јој каза ове загонетне речи: — А.ко нећеш да је изгубиш, чувај је од појезије п музпке, Она се нагло пробуди, са свил зачуђена и узнемирена ради овога сна. Пристајући гондолом уз своју палату она зачу велпку вику: њенп се млађи свађаху. Свп јој нотрчаше у сусрет, говорећи у исти мах, и Сентарпна једва успе да разабере, како се они узајамно окрнвљаваху што су оставили отворена врата с улице. Неко се ушуњао крадом с једним дететом, које су најпре чули да јеца, а потом су га нашли баш у соби Њене Екселенције, где лежи усребреној колевци која беше празна већ дванајест годпна. Сентаринп се оте крик из грудп, и, отпуштајући млађе једним покретом руке, устреми се к својој соби. П. Заиста у сребреној колевци она сагледа једну девојчицу белу као алабастер, с очима* које имађаху боју мора, и која од једном престаде да јеца, шпрећи према њој своје' малене ручице. Сентарина отрча своме ковчегу с адиђарнма: он беше отворен, п црвени бисер дуждев беше ишчезао. Она је разулела, да је Бог, чнтајући њене мисли, услншао жељу просјакиње. Изван себе од радости она одмах обуче малу у одело своје миле покојнице; н дозва мужа да му све прнповеди: срећно предзначање, њену молитву, чудо које је добила. Његова Екееленцнја, Ђовани Сентарннп,. примети јој, како је врло вероватно, да је то неки лопов украо бисер а оставно евоје дете, али видећи своју жену тако срећну, ноказа готовост, да са задовољством усвоји ово мало створење. У почаст свете Маргарите, које је празник био, дадоше јој на крштењу нме Маргарнта, што значи бисер; али кад је она почела да говорн, вазда би тепајућн изговарала своје пме Малгари , тако да су је најзад свн овим нменом називалп.