Зора

СИМО МАТАВУЈБ

163

како вх т животу гледало, није свачији посао, јер се хоће много више умјешноети за стварање „живијех" чобана, неголи филозофа који личе иа лутке. У осталом, не може се казати да је Матавуљ махом занемаривао душевну страну својијех особа, и ако јој није, додуше, предност давао. Шта впше, међу задњим радовима, којима нас је Матавуљ обрадовао, пма једна новела, која се по својој форми и суштпни издваја од свих осталих прича његовнх. а која је састављена скроз и скроз па основи психолошкој. То је приповијетка Мала жртва, наштампана у мајској свесци лањскога „Дела". Треба само нрочитати прекрасан увод те новеле (јер је то, управ, нека врста новеле у новели), па да одмах уочпмо једно пово лице Матавуљева талента који је овом радњом ноказао да му интпмне жпце срца људскога нијесу мање приступачне од онога, што је Зола суровим изразом назвао „1а 1)е 1 е ћитате''. У Малој Жртви приказује нам писац врло зналачки интиман брачни ,,1е1е-а-1е1е" двоје младих супруга, након једног самог мјесеца заједничког живита. Муж је малко „омучен" филозофијом, па би радо да се упушта у мудровања, али га жена, која га истински воли (глуво је доба ноћи, а при том и мјесечина) непрестано дозивље к себи и задржава на практичном терену стварности, а те је као рећп: на терену своје љубави. Из тога је контраста ппсац добио најљепше ефекте за своје причање, које је, тамо амо, проткано прелијепнм досјеткама и опеервацијама о људској сујети, о женској кокетерији, о љубави п т. д. У неко доба жена, за коју је млади муж донекле још неријешена загонетка, навали на њега, да јој исприча какав свој љубавни доживљај из доба момачког. Он се пспрва нећка, ал' најзад пристане да јој учини ту „малу жртву", и стане причати. То се причање. које и јест управ стожер цијеле приповјетке, врти око једне старе љубавне пуетоловине, у којој улазе три лица: „он",

„она" и „преварени супруг", који ее из ове афере,за овај мах искобеља ,,неокруњен", у здравље једног Фејеовог романа, који у психолошком моменту задржи својим племенитим моралом „њу" и „њега" на, рубу — прељубног злочина. Додуше, овој би ее причи могло много што ■шта замјерити у погледу „вјеродостојности" некијех иризора, који ће можда некоме пзгледати одвећ дрски и, у најмању руку, психолошки и физиолошки довољно не опраБдани: ио то је у овај мах ствар сиоредна; главно је то, што нам је у овом еаетавку свом Матавуљ даровао приповијетку сасвим новог жа-нра, приповијетку на основу пеихолошке анализе, што је у његовом ирпповједачком раду новост пуна интереса и лијепих обећања за будућност. Тто се мене тиче. ја сам у њој уживао чак и у онпм проласцима, гдје су ме неке ецене својом сумњпвом наравношћу, малко и шокирале; а уживао сам с тога, што ми се чини. е је ово ноље на ком би Матавуљ могао и морао најз г спјешније радити. Јест, истина је жива оно, што у овој приповијеци његов јунак својој младој невјеети каже: „Више ме привлачи један, ма и најмањи покрет душе човјечје, него ли величанство било каквог природног призора." Златне ријечи, које на крају крајева, у најкраћем слогу формулишу један знаменити насус великог критичара Сент-Бева, с којим ће ва.нда најзгодније бити, да завршим ову своју можда и сувише „импрееионистичку" студију: „КеаШе, !и ев 1е 1ош1 (1е 1а \пе, „е! сотте 1е11е, тете Лапв авре„гЈ1е8, тете <1ап8 1ез гиДенкев, 1;и а!1а„сћез 1е8 евргћа вепеих, с! 1и ан роиг „еих ип сћагте. Роиг1ап1, а 1а 1оп^ие „е! Ш'Ле $еи1е , 1и Ипши.ч раг 8а88ав1ег, „раг гећи!ег: 1и ез 1гор . чоиусп ! р1а!е, „ти]о'а5ге е! 1а8ап1е. 1)аик Гаг1, И е! „Гаи! 1е 8еп11теп1, ип со'т <1е 8утра„1ћ1е, ип гауоп тога1, <[1и 1е 1гауегве „е! ујеппе 1' ес1аЈгег."