Зора

НЕШТО 0 СТАРИНСКСШ РОБОВАЊУ

179

2. Одијело: Сваке године поједаодоње, а сваке друге по једно горње одијело и један пар сандала. 3. Стан: Овдје треба разликовати оне робове, који.су радилн у ланцима нод строгијем надзором те збијени у густе масе заједно и становали, а таки су билп само на развијеном великом имању, такове ваља разликовати од онпјех робова, који су радили но лањим имањнма, те им и станови билп по свој прилицн бољи. Према томе може се и неким поуздањем тврдити, да је скоро превише било, ако је који газда потрошио на свог роба годишње 200 сестераца = 40 марака — резултат, којм се тиме потврђује, што Колумел (по прилицп 200 год. нослије Катона) у свом тачном рачуну чистог добитка од сађења винограда урачунава новац, што је потрошио за куповање робова, кој и ће радити у впнограду, али не урачунава оно, што је потрошно за њихово издржавање, а из тога се може закључивати, да се није много обазирало на новац, што је био потребан за издржавање робова, особито ако је газда на своме пмању п жито сијао, па се лако могло прећп преко те суме, кад се гледа цпјена, за коју је роб кунљен. Узме ли се у обзир још и ово, што је за Катонова времена бпо обпчај, да се жогао даље продати и такав роб, који није био више снособан за рад, тако да није никако могло бпти говора о обезбјеђењу робова у старости, то се онда разумије, како су робови били добар капитал господарев, и како пнјесу тачне оне вијести, по којима се стање робова тежака таковим приказује, као да су се они могли издићи изнад мнннмума егзистенције у најстрожем смислу ријечи. Највише су послова морали вршитп робови наравно онда, када је рпмска војска морала непрестано да војује но свијем крајевима средиземиога мора. Сељак. којн је кроз толико година као војник морао да буде далеко од своје куће и домовине, ако није имао робова, да му онн земљу обрађују, није се могао нпкако одржатн, па макар још и не подлегао конкуренцији сицилијанског жита.

Сељачки је сталеж у велико почео опадатп, ве.тпки је посједник већ због тога организовао сав свој нромет на основи својијех робова, јер роба ннјесу као слободног сељака позивали од плуга да иде у рат, а томе ваља придодати још и то, да су рпмске војске слале сваки дан на пазар по неколпко хиљада робова. па их се тако могло пуно за јефтине новпе добити; а издржавање је било у толпко лакше, јер по правилу роб нпје смпо имати породице као слободан сељак. Према томе нијесу наравно имали ннкаквог уснјеха онп закони за слободан рад, који су издавани за вријеме таковпјех прилика. То се са свијем промијенило за владе римскнјех царева, тако да у другој половннн првога внјека посл. Хр. ннје баш са свијем нестало робовања из римске државе, али је са свијем противно социјалним нрилпкама старога внјека — роббио посвемалене вриједности обзирућн се на кметовски н слободни рад. Тако јасну појаву, као што то постепеио потискивање робовања, можемо само тако разумјетн, ако погледамо, како престају п онн узроцн, који су нодлога овој институцији. 8е^ге је, чнни ми се, први у ономе смнслу прпмпјетио, да је за Августа иочело у Италији понестајати робова. а томе је узрок, што је била ностављена граннца рнмскоме царству, Из почетка се у староме впјеку строго држало правила, даје сваки туђинац уједно н непрпјатељ; али се фактички вриједност тога правнла све впше умањивала, чим се дошло до каког новог савеза. Када су дакле свп народн средиземнога мора били разнијем савезима снојени у једну цјелину: у римско царство, а ово се царство није хтјело даље да раширује, или није имало средстава да се дал>е рашпрује, него се опасало као некпјем бедемом савезничких кнезова и народа, само да не делазн више у дотицај са варварима. то је онда заиста скоро пресушило оио врело, из којега је нотекло робовање. С друге је стране ради тих снољашњих узрока било у самој државн п нревише слободннјех радника, којн су ту празнину пспуњавали, поштојесамо пзвјеснп дпо становнпштва служио у војсци