Зора

206

дге се ево и данас сећам овпх неколшшх ми полицајци нисмо увек само апсили и драгоцј.ених, Панчићевих ч а с о в а.... осуђивали .... Ох, живот пролази као сан. Године Било је по који пут п срећнијих п теку као тренут ... али, ето, видите, нп задовољнпјпх дана

]ЈА4 И ЧЕМЕР пјесме т ЈеФтана Р. Шакти&а,

ТТ I. Удес I Хлачи ми, ерце, плачи, Кидај ме јаде мој, Издиши срећо клета Такав је удес тв-ој!' Ал' нашто плач и туга, Ко ће ми чути јад? С кога ми среће неста Баш тај је срећан сад. Умукни, срце моје I Нек не зна ништа св'јет, Јад нек те вјечно храни —• То ти је удес клет! II. Пелек Кала умрем по гробу ми Нелен посијте, Кад одрасте, један стручак Њојзи носите! Ох, :Гјеи ће то стручак бити, Као кита цвјећа, Храниће га јади моји, Моја л'јопа срећа;

А у срцу, у чвмеру Корјен ће се вптп Све ће јаде исисати Ал' ће горак бити ! III. Касно Раздроби ми живот, Раздроби ми срећу, Проклет бих те мого Ал' те клети нећу. А5Г знај! Доће доба, Заплакаћеш и ти , И руку ћеш пружит' Ал' ће доцкан биги . IV. Моја утјеха Закоп'о сам срећ}< г Што год сам је им'о, ХодТе амо, јади, Да се загрлимо! Пјевајмо! Нек с' хори, Што -одавно није, Нек нас она чује Па нек се насмије.

Ход'те, ход'те јади Све уздање моје, Ви сте ми вјернији Него она што је !