Зора

ПЕТРОВ МАНАСШР п ПЕТРОВЕ ВЕРШ"Е у ТРЕБћЊСКОМ ГОРН>ЕМ ПОЉУ 203

ник пружи пгтап куму ;1а му гапрп^ држи док се закуне; онај НееЛуТећи о пријевари, узме штан, и дужпик се закуне да му је дао у руКе 100 цекина. Тога чаоа кум кри[?оклеТксНиК

п Ј Јетровпх вериГа Бпоград}' 1896. год.

не-

стаНе, које сс већ никад нпјесу виђеЛе. * *

Поука: не чини никоме неиравде, штете нп зла. Ко зло и тајно учини, не остаје некажњен; Бог га накази. Архимандрпт Н. Дучић

Поп

гр Јоука (1770 -

иа Сенте.

18.33.) од Јсвана Ђорђеви-ћа.

Намера мп је, овпм врстама осиежпти спомен ол овога одлпчног свешгенмка, за кога се везују најранпје успомене мога детпњства, а којп је нашем свету много мање познат, него што заслужује. Могло ми је бнтп пет до шест годпна, кад ме је покојнп отац једном на јутрење повео п кад сам на царскпм дверпма спазио неког старог свештеника, којп је отуда нешто народу говорио. „То је поп-Ђука, спне", рече мп отац с пзразом велнког поигговања. „Запамти га добро!" Ја га п јесам запамтио; још п сад ми је пред счима његова седа брада, која је кепрестано трепернла, докје год говорпо; али шта је говорио, то нпсам разумео. Поеле неког времена сећам се, да сам с дућанских наших врата гледао, како сн.тна светпна са зг.паљенпм воштаннцама обилази око наше цркве. Сећам се, да је- вече било и да су звона звонила. „Сад спуштају у гроб поп-Ђуку" рече ми са сузама моја матп. То је све, што сам пз свог детпњства о поп-Ђукп запамтио. Знам да је укспан с десне стране цркве, покрај свога, ранпје у.мрлог, спнајединца. Али је много више, што сам доцније о њему чптао п слушао, а што јако гтзлази нз уског оквпра отпчног свепггенпка једне скромне варошпде. Доцније сам наишао у „Српском Летопису", међу писмима знатнпх Србал.а, на

ппсмо Доситеја Обрацов-ића, које је 1808. нз Београда пароху сенћанском Георгију Поиовпћу писао п које со овим срдачним реч.ма ночпње. „Свјашченпче Божији, Музе Појезпје љубимоје чадо, драги госполине, мој Георгпје Поповпћу, здравствуј ми !" А „Српски Летопис" за годину 1833, овим је речма оплакао вреднога погсојника: >*часне друзи гр}'дице бацају Тужне од суза речпце кндају, „Лака му землл, вечна памет1 „Сента га добптп скоро неће!" „Правоучителне ("асне" од Псидора Стојановића донеле су псте 1833. ово тугован.с за поп-Тоуком: Уцвељене ко да нас утецш? ДоЗрог Оца, > г читеља благог, Георгпја духовног Пастпра, сузама погружена браћа Мртва у гроб ладнн спроведоше!

С ким ће мо се од сад поносити, Жарит огањ свеге народносгп ?" Сенћанине! Ко ти о5раз .светлат'? Кад ожеднпш, ко ће те нојити Сиасителним живота нектаром ? Уцвељене ко да нас утешн? К о м е се н о к о м е се могло овако писати, тај није бно оЗичан чозек. Оставио је после себе знатну библпотеку, којс. је распродана Ја сам као дете код једнога од купаца поп-Ђукиних