Зора

210 поп - ђука из сенте

књига видео неких 40—50 рускпх кгшга у познатом старинском соли; ком повезу. Толико руских књига код сиромашног српс-ког свештеника бнло би сад реткост, • а да шта је било пре 80—90 го;:ина? Доцније сам међу хартијама' мог покојног оца нашао наштампану латинску оду, посвећену од истог Ђорђа Попозића цареву брату, аустријском надвојвоги ЈоспФу, угарском палатину, који је и сам био особити зналац латинског је-чика и добре латпне јако ценпо п одликозао. Годпне 1840. походпо је исти надЕОЈкода Јосиф своје пмањс Мали Симиклуш у Ба<нату, једва пола сахата од Сенте. Надвојводу је дочекало мноштво света на о жтп реке Тисе, где се порегдХо племство н свештенство обе суседне 'лсупаннје, сачке п торонталске. Тадашњи мптрополпг Станковић представљ&о је надвој;;о;;и празославно свепггенство. Кад су обојица дошлн до сенћанског пароха Симе Кнколића (од кога сам ово слушао), представи га митрополпт иалатину с речма „Рагосћиз 8ен1еп818" — и застане мало, а иалатин ће брзо ушггати „Рпроу!«;" ? На то ое поп-Сима поклони и прпметп латински; „Николић, Ваше Височанство! Поповић је пге седам годпна умро!" Палатпн мало погутп п ;,ода: „Штета, Био је добар лагпн!" Био јв на гласу нроисведник, Говорс своје нпкад није нарочнто спремао п с хартије читао; свагда и:; је удеип.в.. : о према прилици, према предмету п према ступњу интелпгенцпје свОјнх слушалапа Са то су му говорп н дсјсс лојјлп не:;осредно, тако рећн едементарном скд.ом на слушаоца. Једном је походпо своје рп; ко место Рпђпцу, малено сеоце у Вачкој. као већ разглашени црквени говоркнј-:. Раш у то дрба умре у Риђици ст;-ра дгјкп;: а ње» ГОва, коју је он као роћепу мајку во~ео ц евојом „Наном" звао, Прп.-Ђука очпта

опело својој другој мајци п после опела стане на амвон. Црква је пуна билс света, рођака н пријагеља Ћукиних, све самих сељака и сел.анака, Шга ммслите, како је почез свој гов^р? Да ли је говорио о грозн ~ј неумитној смрти, о општој судбннп рода људског ? Да лп се слулспо цитатимаиз старог и новог зазета или из оннх дивних потребних стихира? Ништа од свега тога. Упро је своје сузне очи у мртваца, и потресеннм гласом впкнуо је: „Нанодрага Нано!Ја сам ту, твој Ђука те зове. што му се не одзиваш ?" Нсописано је Сило дејство овпх простих атоплих речн на просте и примитивно безазлене слушаоце. Више пута су га општине на путу дочекнвале смолб.ом, да им придику држи. Сн се таквим мол"ам.а радо ода .ивао. Прнчао је мом покојном оцу, како је таквом једном прилпком у Темппвару прошао. Стпгао је —- велн — у недељу пред почетак службе. Туторп га спазе и одма.с га ::амоле, да општинн учини почаст п да држп слово у цркви. Једва му дадо;::е времена. да се од путне прашине очисти. По:г Ђука тако рећи с кола попне се ка предикаошшу —■- непрпправан. Еванђеље није чуо, никаква згодна тема не дола: п му на пан.т. Шта да радп ? Поглод му је лутао по црквп не би л' му ма од куд каква спасоносна мпсао дошла. Алп све бадава: пау: а јсднако траје. Најсад му се зауставн гоглсд на малим олтарским вратима. где Сеи:е слпка Адааа п Еве са змијом! Тема као наручена! Поп Ђукаје том приликом пзговорио своју најдивнију пропотг.д ..о г р е х у". Штета што сд толикпх својих пропок -ди бар главннје накнадно нпје по ссћап.у на хартију ставио за псуку доцнијпм нарашатајпма, како се кад овај чувсни бессдннк даним приликама К'рпстптп умсо. (.' т га је (д свега његовог огромног знања п качнтаногти вр.то мало пза њсга оетало Гаппсао је самп ..II ут у рај", књигу мора.тне садржпне с иоукама пз ста;их тутспчпнх п пркненпх писаца,