Зора

ОЦЈР.НЕ И ПРИКАЗИ

223

Мало послије поред његове собе прође стари Леонтије. Видећи да нема у соби свјетлости, он метну . ухо на прозорчић и ослушкиваше. Равнодисање локазивало је, да Пу_УУ' шкин спава тврдијем и здравијем сном младости. — Заспао је! прошапута старац и побожно иза прозорчића прекрсти спавача. (Настаниће се).

01ЏЕНЕ И ПРИКАЗИ

Лимунација у селу. Приповетка од Степапа Сремца. Београд. „ Смиљево '• штампарија Пере Тодоривића 1896. цена 2 дин.

Ако бисте ме запитали за садржину или за предмет ове приповетке, ја бих дошао у велику забуну, јер бих у неколпко речи већ био готов са њом. Доиста, предмет јој је више мање ништаван, а догађај још ништавији, и по вредностп својој и по памети радних личности а и по приликама што га изазивају. Алп баш зато, што се вешти-м описом и здравим хумором створила једна силна превласт, моћ која у смеху руши јаче него све законске одредбе п примене — резултује и јака, лепа п добра страна саме приповетке. Лимунација у селу одржава живот учитеља Сретена, једног од модерних занешењака, који тако несрећно коппрају реФорматоре друштвеног преображаја. Исти Сретен, чим је дошаоу село, где се овај догађај вршн, запазио је одмах старински, патријархални, начинжпвота; нашао љубав и слогу и поштовање старнјег и властп. Он то назва ,.устајалом баром са жабокречпма". II у превласти настраних мисли, сматрајући да нико теже хлеба не једе од њега, предаде се трудноме напору да пробзти! учмало, застало село, да га подигне на- ноге. пајош да му небо озари злаћеним зрацпма блиставога ума свога.Наравно прво се лепо обавестп о „стању

ствари'- од свога фамулуса, слободног грађанина Максима нз Сирогојна (запамтите: среза златиборског, округа ужичког). Дознаде још да има незадовољника против старе, трошне развалине, председника чича Милисава, којн баш тада чашћаваше власног капетана својим малом, што ће рећи народним знојем. Тп незадовољницп, или боље је и крупније рећи : бунтовници, јесу чета мала али одабрана. Ту јемеханџпја ћир-Тоорђе и његова „домостроитељка" Гизела, чија јељубав прошла кроз све животне фазе и пијачне монете. Та Гизела звала се друкче и Љубица, ајош је цинцарска милошта у везирском расположењу називаше и страсним харемским именом Ђузела. Ту је, даље пролазп поднаредник (грађанска слобода!) Мићо „офицпр", сеоски Дон Хуан, коме. срце букти под топлином женског ока. Још долази и грађанин Жика Буки ИЈљивпћ, прослављенп рге1е-пот у чувеним и многобројним Сретиним дописима и остали свеснн грађани поредом до оног веселог Крсмана, с којим имађаше сваки право да се шегачи и за једно шпше ракије. Када се нађе опкруженом оваком силом, учитељ Сретан постаде оштар мач властницима; помаман и бесан сунцу се смеје и Богу се плази, „а кудбије сокак прави" што вели циганска духовитост у српској поезијн, прослављајућп Вељка. Створпше се густп редови народннх бораца усталаса се „устајала бара, а са широке пучпне њене впну се дух слободе и угње4