Зора

0 Д Л 0 М А К

191

0 Д .10 М V К и.1 ионе Дра.пе М. Цветила. чпн П.

Појава Магдалена. ^арта, Марта (уЏ ирна): Ево, еко је! Ја не анам шта ћу од радостн, милостина госпођо.. смејем се а суае ми теку. (На страпу ) Тако нисам ни за покојним .... Ох, како је лепа! Бурзкоа (појаизи се): Госпођо Магдалена, ево наше мил>енице, ваше јединице. (ПруЈси руку у прата и уведс Орору.) Орора (у пеисиоиатско.п оделу уђе јшао платљичо п пеома узбуђеио, застаие .иало код ирата, погледа снуд око себе, сиази лшјку иа срсд диор111п е. загледа сс јсдаи треиутак у иу, иа задршћс, зграби гиетир с глаис и баии га. присие радосио, иолсти .пајци и страсио јс загрЈи): Мајко моја! Магдалсна (рашири рукс сиа дршћући, зоусти ба неиипо рскне, алн се зачује салт равостан узник, залуља се и хсће да иадие, али Марта брзо иригура јсбну фотслу и спусти је у њу). Орора (снустила се иред њо.и иа кољена, љубсћн јој рукс, лице н очи): Мајко моја! Мајчице! Мила мајчице.. прогледај.. отвори твоје очице.. та погледај ме, ја сам, ја, твоја Орора, та чуј ме! Магда^ена (< тиори нолако очи заглсда сс у ну): Та ТН СИ ! (страсно је загрли). Ти си, моја Орора, моје јединче! (Заилачс се и иоглсба горе.) Хвала ги, благи Боже! Загрли је на нсно и остаиу тако неко нрс.ис). Бурокоа (остао је код ирата, даде знак руко.п Марти која је пртила њс.иу). Сад се можемо уклонити. (Обоје нзнђу иа друга ирата десно).

VI. Буржоа и Орора. Појапа VII. Магдалена и Орора. Орора : (потзуче глапу лшло назад на сс загледа у лшјку)- Слатка, златна моја мајчице. Магдалена (загледа сеу њу такођс). Чедомоје! Да, да; ти си! (Љуби је.) 11а како си ми лепа! Орора (скоро детнњски): Али . . . је ли, мајчице, ти не ћеш впше твоју Орору удаљавати од себе, је ли!.. Магда./ена (благо тилујући је но глапи) : Не, дете моје. Орора (као цре): Је ли, ја се не ћу више враћати у манастнр, ја ћу вечито остати код тебе, је ли ? Магдалена: Да злато моје. Орора (±иио) : Ја сам и све ствари донела. (СиебрЛс): Нису мп хтели дати; хе, али ја сам тамо имала своју запггитннцу, најстариу после игуманнје, сестру 11,ецилију ; о, ала је то добра душа .. она ми је била место мајке.. па су мп морали све дати. О, да ње није било, не би ме више ЖИВу видела, мај КО. (Псгледа је благо и дјетињски) Али. . . Али како СИ ме могла, мајко, пустити овако малу ... малу ластицу?... О ја се још мноГО чега сеНам .. (Магдалеиа се .иалоузис.иири) само једнога не могу .... извесних речн . .. (Магбалена лшло застреии, а Орора се лшло залшсли) али једнако мислим на то, и морам се сетити.. ссгићу се! (Настапи 0НС111 скнно.) Ја сам тамо много плакала п тужила.. свн су мислили да ћу умрети. О тсби сам мислила дан и ноћ н санала сам о тебп и.. и. . 0 .. (занлачс сс).