Зора

ЛИСТ 3А ЗАБАВУ, ПОУКУ И КЊИЖЕВИОСТ

УРВЗЈ>'ЈУ

Год. I. МОСТАРУ, 30. ОКТОБРА 1896. Бр» 7-

ј/[ ЈА ЋУ

Ц|,

ја ћу једном, мождз врло скоро, Мах-иуун ова ј колебљиви свет,

ће тада моје душе лет.

оиш1 пу доле међу неме сени, ] 1а хоће л' тада бити лакше мени ? Хоћу ли онда, у вечитом миру, Спокојства наћи, ко.ме стремих ја, Кад стане душа ио илавом свемиру Лебдети лака, хоћу ли ? — Ко зна! Вечита поља крије густа тама II све је тако непознато нама! Ах, једно само »желео бих тада Кад мине жиће, када смрти мач Разбпје пехар горчине и јада, Над мојим гробом кад зајеца плач, Прс него л' зачнем под земљом да трунем, Да целсм свету ја у очи пљунем. Јест, целом свету, који ми је вазда За моју љубав повраћао злим, Ком срце давах а његова мазда Подло и гадно титрала се њим. Да најпре швунем у лице И гадној злоби и „верном" другару.

сето, непрелазна горо

И сваком оном, око гроба мога, За мојим бићем који жале сад,