Зора

238

3 0 Р А

Карловци

А чија ме је прогањала злоба, Газила срце, разбијала над; Камењем који удараху мене, А сад ми дижу споменика стене. Ту милост само да ми Смрт подари, Њихову подлост да жигошем ја, И нискост гнусну и живот коварни, На памук крвцу што сисати зна; А онда... онда и у Паклу место Менн ће бити срећа и балженство.

Драгутик Ј. Илијћ.

КРАЈ ШУМЕ

ђ- росеци мрачни, суморна ока

Над њима храшће, чамови млади у хладак, сенка дубока Зове те, да ти ране расхлади ; Ено ти стазе са густом травом И сада дрво тајним језиком 0 срећи шапће над твојом главом ; Кликни ко некад младим ускликом!... Тако голуба наде варкају На празно гнездо скорашње среће, Док мртвом другу у пустом крају Крваво перје ветар размеће... Мил. ЈакшиЂ.

У врт дотпла тица мала (Фердинанд Штоле)

г врт дошла тица мила Одело је суро краси Што је у свет излетила Премалеће да огласи.

Одећа је проста њена, Али песма: пуна плама! Као слика савршена Погледа ме очицама.

Ох, певај ми јоште, тицо, Песма ти је тако мила, Као да си љубичице Мирисаве у груд скрила!

С. Д. Мијалковик