Зора

у Н. Банку п. т. д. и. т. д., и наравно, у Позорпште. II ту ће обпчно, као да би госта спре.мпо на најпрпјатније ииненађење, додатп још: „А сад да видиш и нашег Динуловића!" Ово је толико карактеристпчно, да је ту већ излишна свака друга ријеч похвале и признања, коју треба да, у ово.ме тренутку, изречемо овоме вјерном и вриједном свјештенику Талије. Г. Дпнуловићје љубимац нашег Биоградског друпггва; он је потреба нашега Позорпшта. у овом свечаном трекутку његова живота мп смо дужни, да му то признамо; а то признање наше њему је на хвалу п понос, то је ободрење и јуначење на исти такав даљи плодан рад ; то је уједно и највећа награда умјетнику, нека му је, дакле, хвала и слава!" — Тога дана примао је јубилар у свом дсму честитке пријатеља својих и и глумачке умјетности. Међу овима био је један од првих г. Љуба Ковачевић, министар просвјсте. У вече се давала у Позоришту Рајмундова чаробна игра Распикућа. у којој је слављеншс играо најприје улогу слуге Флотвелова а пошље старога Валентпна. Том је улогом г. Динуловић почео своју глумачку каријеру. Најпрпје је оршестар одсвпрао Ди н у л овићев марш, који је компоновао г. Бродил, капелник Дунавске дивизпје. Затим је на отвореној позорници слављеника окружена члановима позоришним, поздравио најстарији члан г. Марко Станишић. За тпм је добпо од управе сребрн, а од неколшсо чланова вијенац од приролног цвијећа, а од гђе Тодосићке сребрн лаворов вјенчић, на чијим листовпма су исписани комади, у којима је госпођа са слављекиком приказивала, и напошљртку је добио од својпх колега и колегпнпца златан џепнп сахат. Најпошље је г. И. Станојевпћ одекламовао пјесму г. Драг. Брзака, спјевану за ову прилику у част јубплареву, у којој прта глумачкп живот, којп мора да плаче кад му се пјева, а да пјева кад му се у истину плаче. За тим јо била представа, а пошље представе прпјатељско вече „Код руског Цара", ђе је ^Тио лијеп број колега и прпјате.га слављеннкових. Право, живго Д п гГу л о в и ћ! („Брапкопо Коло.") Прстипево псзо(.ишно друштво, које се у Мостару бавило преко пет, шест

неђеља, завршило је низ својих представа са „Ђевојачком клетвом" и отпутовало у Далмацију. У прошлом броју нашег листа поменули смо укратко, комаде које је давао на нашој позорници и дотакли се површно оних глумачких снага, које су прве утиске учинили најповољнпје на наше гледаоце. Ми бисмо п на завршетку његових представа могли да са лијепом симпатијом говоримо о истим члановима ове, красне и одабране позоришне дружине; но било би излишно, јер Протићево друнггво, које неких 20 година иде од мјеста до мјеста српског, познато је са своје способности у првом погледу, ау другом, са своје савјесности у вршењудужности и јавном опхођењу. Данас, када код нас Срба има неколико пугничких позоришних дружина, које од Тимока до Уне н Драве из године у годину видимо гдје к.рстаре, можемо да са задовољством признамо, да Протићево друштво држи високо, изнад свијех. свој реноме, које му је уважено и код нас Срба с ову страну Саре' и код оних са оне стране, а тако и Срба у Краљевини. То ријетко поштовање, заслуга је самог управитеља ове српске дружине, који је имао увијек, поред осталог пред очпма и достојанство српске Талије, с чим се иначе ме могу похвалити многе наше путничке поз. дружине, које постоје и које су постојале. На тај начин ангажирао је за себе г. Нротић врло ваљане глумачке снаге, којпма би се подичгла и богатнја позорница, што је свакако вриједно сваке хвале; а на тај начин кадар је био да успостави онај р о шпект и поштовање позива, којим се одликују чланови његовог друштва. Својнм краткпм бављењем у Мостару, својим представама (22), он је само освјежио симпатије које су Србп Мостарци према њему од првог састанка гајили. Пјевачко наше друштво „Гусле" указало му је своје поштовање, судјелујући вољно својпм пјевањем приликом представе „Бој на Косову", а српско грађанство својом редовном посјетом. — Садажелећи срећан пут н добар уснјех, желимо дасенаскоро поврати и опет у нашу средину, гдје га у свако доба чека топла љубав и искрено признање. — ј—

ПЈ тампарнја Књшкаре Пахер и Кисића у Мостару.