Зора

рију, како листови јављају, ових дана откривен је споменшс уТријенту, ујужном Тиролу. Сланакиша У Америци уградуЕванстону прољетос падала је слана киша. Пљусак је трајао два сахата а кад јесунце осушило улице, град се бијелио под сњежним покровом. Како научни људи веле, тодолази стога, што западни вјетар прелази преко Сланог Језера, које је гушће од Мртвог Мора, ушљед велике соли у њему. Поларни путник Нанзен , за књигу коју садапише о својој пошљедној експедицији на сјеверни пол, добиће од једног кристијанијског књижара 100.000 крунанорвешких. Псто дјело превешће се и на њемачки, па и за тај пријевод Нанзен ће примити 100.000 круна. Коњ и обичаји старих Срба. Ваљани и дивно уређени Биоградски „Трговински Гласник", у своме 121. броју од ове год. доноси ову занимљиву биљешку: „Између многих српских стари божићњих обичаја, који и данас живе, постојали сј' и ови : 1. Сваки одгојивач коња стављао је у очи Божића пред двориште но један свјежањ сијена. За тим један коњ пуштен да полако сам пде улицом. Онај домаћин, на чије је сијено тај коњ дошао, сматрао је да ће му бити добра жетва ; 2. Ђевојке су улазиле рано на Божић у Мрачан коњарник, па ако се која прва дотакла коња, знак је био: да ће се до другог божића удати; 3. Ђевојке су три пута куцале, у јутру, на Божнћ, на кољарничка врата, па ако захрже коњ, сматрале су такође за

предзнак удаје; 4. У Босни и сад постоји обичај, да се коњима поздрави Божнћ пуцањем преко коњарника. За овај цпљ двије (било мушке или женске), главе из куће оду рано коњарнику с лушкаМа и то тако, да једна стане с једне а друга с друге стране коњарника. За тнм једновремено опале из пушака у вис преко коњарника кликнувши: срећан п честнт Божпћ! Ако коњи тада захржу, тумачи се да ће бнти у скоро крајине." Друштвена сијела. II ако смо мп у Мостару далеко од свјетскијех велнкијех позоришта и забава, наше ваљано пјевачко друштво „Гусле" побрпнуло сз, да нашем грађанству овај недос-гатак по могућности надокнади, те као свчке годпне, тако и ове, друштво „Гусле" установпло је и отпочело ред сзојпх сијела, коЈа се дају сваке суботе. Прво сијело отворено је на 19. пр. мј. Предсједник друштва су неколико искреннх ријечи ггоздравио је госте. Друштво је отпјевало три пјесме а биле су и двпје декламацпје, па читање једне Нушићеве приче, за. тим је била томбула, а за овом пзведена је красно жива слика у три прнзора „Предраг и Нег -лД", која је присутне очарала. За оваке слике највише се пмаде захвалити неуморном друштвеном бајрактару и почасном члану г. Манојлу Јелићу, који својом умјетношћу доприносп љепоту слпка. Овака спјела приређена у- српском чистом духу, сваки ће Србин пскрено и од срца поздравити, јер она нашој омладини дају воље п полета, да се шго боље оснажп за витешки пози:;, кога јој свега домовпна у свети задатак ставља.

У М Ј Е Т Н 0 С Т

Дваеспетогодишњица глумовања Св. Динулови^а. Српско позориште већ од неколико година почесго слави четвртвјековне јубилеје својих чланова. Један од најврснијих глумаца српских г. Свет и с л а в Динулови ћ, редитељ и стални члан крал^ срп. нар. Позоришта у Бпограду, славио је 4. Октобра такођер тако славље. „Колпко је ДпнуЛовић (гшшу Мале Новине, бр. 273., том приликом) омилел у публици, виђело се приликом ове јуоиларне представе Позоришна кућа пбла је пуна као око! ЈЈпјепо п значајно

признање. А г. Динуловић је таку пажњу и заслужио. Жив, окретан, - свагда готов за шалу и пошалицу, пун свјежих једрих досјетака и лијепих компчних импровизација, г. Динуловић је читаве двије генерације разведравао и разгаљивао својом глумом. Госп. Динуловић је тацо рећп, већ постао једна Виоградска интересантност, као штб је има Париз у Коклену п Беч у Т е в е л е у. Кад Бпограђанпн добпје госта он га водп на Калимггдан, у Град, У Топчидер, у Двор, у Музеј, у В. школу'