Зора

284

3 0 Р А

лупну ногом, впкну на пса, и удари га ногом кад озај прође мимо њега. У мало не пспоганн месо! — промрмља у себи истог тренутка, кад пас

жалосно на поље.

крикну од оола, и изјури Рад. М. Д.

т.

Чроз

живот и свет

/

нУжладоет је пруд мирисни Ху песма; дрзо, цвет, Крај њега море бурно То ти је живот, свет. Па кад на море сађеш II познаш његов лом, Дооро се држи, брате, На малом чуну свом.

Кад оура погна вале, На обзор падне мрак Често ћеш врло дуго Чекати спасу знак. II први морнар тада Не нађе ласно пут, Па опет, опет не дај, Да т' свлада оркан љут.

Највећма кад се стушти Таласа бурних тек, Себи те нежно врати Са пруда песме јек.

II.

Кол'ко има даљна света, Нигде више неимара, Да ти таке дворе гради Какве нада мож' да ствара. Њена снага не издаје, Догод срцу траје врела, Она често диже дворе II врх праха и пепела.

Ал' кад дођу непогоде, Гле дворима шта се спрема: Хладна јава духне само Један тренут., па их нема Многи тада с тешком тугом Гледе слике својих снова, Како леже у развала, Као жртве сред гробова.

Туга, туга !.... Над ким влада Том се тешко дићи горе, Снажни трају, а на брзо И јава им дпже дворе.

Љубомир ЛотИ*.