Зора

ИЗ „ДЈЕТПЊСТВА А. С. ПУШКИНА"

тако на њ осијече, да му се више ( никад није смио јавити. Биле су у лицеју књиге, које I! су се звале „Књиге Веде". те ј: су књиге проФесори записивали своје примједбе о понашању, и у опште ј| о карактеру сваког напосе ученпка. Разумије се, да су те књиге биле | неприступачне ученицнма, и вазда ј су биле закључане. Једном у недјењу сви ученици одоше у цркву, I осим Гурјева, који се пријавио к'ао Ј! болестан. Кад се вратпше из цркве, ! он позове тајно у своју собу | Пушкина, Дељвига, Горчакова, Бро: глијо и Ломоносова. — Али шта је то ? чудили су | се они, кад Гурјев притвори за собом врата. — Шта? чудо нечувено: „Књиге Веде" рече поносно Гурјев. Ваиста, на столу бјеху разложене те тајанствене књиге. — А ко ти је дозволио? ако те ухвате? рече Горчаков. — О, неће. Него не губи времена и читај шта о теби пишу прој Фесори. Остали већ прелиставаху књиге. 0 Дељвигу писаше Чириков овако: „Подругљив и јогунаст, међутим врло добар и усрдан. Хладнокрвност — то му је најглавнија црта у карактеру. О Гурјеву једини Пилецки писаше лијепо, а остали га сви проФесори држаху за „неваљалца, подла и лаживца". — Види Пушкине, шта о тебп пише Кајданов - рече Дељвиг п ј стаде чита ги: — „Слабо је марљив, али чпнп врло добре успјехе, и по томе се ; види, да је даровит. Врло је жнве ' нарави, али је посљедње врпјеме мирнији..."

— Особпто послије смрти Пиганинове! рече Гурјев. 11ушкин цоблиједи: — Како си рекао ? 11онови! — Зар ти је драго два пут чути овако пријагне ријечи? рече Гурјев сакривајућп се за леђа Ј1,ел»вигу. Него, шга још пма у књигама Дељвиже ? — Кво шта о Пушкину пише Кошански: — „Више има разумљивости него памћења. Учи оно што се њему свиђа. Малн догађај у стању је побудити његову марллшост, и он тада може много да савлада. У латинском је језику добар. Врло је даровите природе". Чириково! 1ушкину писашеовако: „Непостојан је и вјетрењаст, уз то п неуредан. Врло је добра и поштена душа. Страсно воли иојезију". — Да сам вјетрењаст, то не одричем — рече 11ушкин. А неуредност. мп је сва у томе, што су ми пјесме по текама исписане, а прсти често пзмазани мастилом. — Па ето ти је и коса, као у дивље животиње, заковрчена и незачешљана — рече Гурјев. — И у лава је незачешл.ана па ипак лав остаје цар свпју животиња! Лицејисти су се били толико занијели, да нису нп осјетили, како се врата отворпше, и уљезе директор Малпновски. Тек кад чуше његов глас : „Шта вам је то, господо?" — скаменише се на мјесту. Гурјев хтједе побјећи, али га Малиновски на вријеме задржа. Сигурно сге ви ове књиге, овдје донијели? - Ја? Нисам Бога ми. Биће ко други... — Онда које? упита Малиновски. I Г ви сте овдје Горчакове ? Нисам се томе надао.