Зора

- 354 —

3 О Р А

гласило, око којег су моглн да се гругшшу сви учитед>и оних крајсва као око својих органа, којп радећп на напретку српске школе, раде и на напретку српског учитељства, то не знамо, а;ш изгледа, да новосадски учитељи са својнм садруговнма учител.има, свакако имају крупних разлога са кога покреКу овај лиет. Идемо да видимо. Мали Свијет. илустрован лисг за сриску дјецу, покреће се у Земуну (у Сријему) од 1.јануара 1897. Излазиће два пута мјесечао на фпној сатиннраној хартији на великој осмини. >' њему Ке бнтп слика, пјесама, приповиједака и позоринпшх пгара за дјецу. Упознаваће своје читаоце са историјом н доноспКе слике из срп. крајева. ДоносиКе чешће п додагке уз поједине бројеве, а на крају сваке полугоднне по једн\- слику на фнном картону. Поред све1а тога, цијена ће бити 2 форинта на годину, а 1 фор. на по године. За стране земље 5 динара годпшње. Рукописи се шаљу на уредништво „Малог Света'', а претпдата на издавача Нсидора Стојчића, Земун (Срем). Ко покреће овај лист, да ли стручп.ак иедагог, нли човјек: др) г ге струке, нијесмо могли да 6\'демо обавјештеми нозивом, к'ога разашнље Уредништво и Администрација „Малог Свијета" из Земуна; али и V једном и у другом случају, не може се овакав нозив најтоплије нредуерести, кад наша ;1јечја књижевност нма већ два своја мјесечна часописа \ г самој Војводини, а да и не помињемо оне дјечје листове. који се даномице покрећу у Београд\ г н који са неколико бројева сврше. Из позива, из ког смо горње редове цптирали, види се, да ће иравац листа бити исти онај којим „Голуб" иде већ преко својих 20 годнна, а којпм је и панчевачки „Споменак" уређен ; а да ли је батн неопходна потреба била да се трећи лист покреће, то се пнтање одиста намеће и нехотице. Но поред свега тога што су и „Голуб" и „Споменак" могли да наше потребе у том погледу довољно подмире, ипак смо љубогштљиви на „Мали Свијет" без сваког резигнирања. Ако је уредништву тог лнста одиста на срцу, да дјеци српској пружи снажну, здраву душевну храну, коју је пружао прије неколико година Змај својнм дивним и неирежаљенпм „Невеном", на коме нам је и напреднија књнжевност могла позавидјети — онда је то друга ствар. Нијесмо протпв тога шго се тај лист иокреће, као бајаги због гога што тога имамо довољно у „Голубу" и „Споменку Не, нека лист буде само ваљано уређен и нека надмаиш остале, па је готово : на жпвот и напредак од њих свнјех, нема право онај, који је најстарији, него онај који буде одиста најбоље уређен. Српски народ, црква и свештенство у туреком царетву од 1459. —1857. Београд, парна радикална штампарија 1896. Цијена 1 динар. Мала осмина XII. 79. Млади .књижевник, раденик на нољу српске псторије и етнографије, Миленко Вукичевпћ, професор, нздао је нову своју књнгу нод горњпм натписом. Уредииштво овог лнста није је добило на прнказ, те за то о њој не може нншта опшпрније рећи; но позиавајући досадање књижевне радове овог пнсца, могло би се унапријед судити, да ће го дјело, чија је теза тако пространа бити писана са студијом и на научној основи. — д Бранково Коло и , приказујући у кратко та 9 историјска разматрања и биљешке" вели, да ће ту књигу са задовољством прочптати свако, ко је жвљам да позна свој народ у прошлости в садашњостн.

„Женски Свијзт", лист добротворних задруга СрнкшБа, кога већ једанаест годана )'ређује Аркадије Варађанин, јавља у свом 24. броју, да од нове године наступа промјена у његовом уредништву. Дугогодишњп сарадник г. Александар Јорговпћ, ступа уз уредника досадашњег у Уредннштво, а администрацнја прелази )' другг руке. С тога умол.звају сараднике и претплатнике, да рукопнсе н претплату од сада шаљу само на „Уредништво Женског Света" а а не на нме којег уредника. Иначе цнјена п излажење листа остаје по старом. „'/Кенски Свет", једини лист наших Српкиња, јављајући у овом свом броју за нечу своју промјену ми се с почетка од срца обрадовасмо, мислећи, да ће овај добро уређени лист, бд нове годттне да излази чешће н да ће се проширптп на 2 и .'3 табака, како би наше женскпње имале у њему свој лист, којн би задовољавао све потребе њихове у погледу васпитања њиног \ г ма и срца. Добротворне Задруге Српкиња, могле бн норадитн па да лпст буде још п илустрован и да доноси опширније чланке нз домазлука. Но ми п овако на крају старе а на почетку нове годнне, „Женски Свет" искрено препоручујемо Српкнњама у Боснп п Херцеговини, које су до сад рнјетко читале овај лист, који је са највећом вољом н најплеменитијом иамјером био обрађиван. Излази тачно сваког месеца, а цијена му је само 1 фор., за Србију 2 и по дпнара. „Српкиња", илустрован календар за наш женски свијет, који већ другу годнну уређује професор Јован Поповнћ, пзишаоје, како јављају некн лнстовн,са врло богатом садржниом. Још лањске годнне, када је тај календар отпочео да изилази, видело се да ће „Српкиња" својом садржином да стане у ред најбољих српских калсндара, који су до сад издаванн, а спол.ашном љепотом да ће бити на п-рвом мјесту. Ми не добпсмо до сад тај календар, да бнсмо о њему опширније проговорили. али онн листовп, који с\ г га добили, приказују га као врло красну књнгу за наш женски свијет. За то га п ми најтонлије нренор}'чл^јемо. Петар други Петровић Негош као владалац, написао др. Л. Томановић Цетиње. Државна штамиарпја. 1897. — Изашла је већ нз штамне ова знаменита књига познатог сриског књижевнпкка г. Л. Томановића. Ј1јело је опсежно п обухваћа цје.чокупан држав ничкп рад, генијалног владике Рада, а њиме пцсац расвјетљава многе до сада иезнане стране владичиног живота, а нарочито његовог владачког дјелања, о чему се до сада у нас није нн писало. Иобринули смо се да о овој књизи у нашем листу донесемо обшпрну рецензнју. Дзовјековна влада династије Петровић Његоши. — Под ов*1.м. натписом изићи ће на Цетињу ових лана ново нсторијско дјело, које је напнсао млади књижевник проф. Лазар Перовпћ. Дјело је писано по најбол.им изворима српскпм, талијанским, Француским и латинским, те ће изнијети до 9 тптампаних табака, а цнјеча ће му битн 50 новч. Чим нзађе ова књпга, побринућемо се да н њој нађемо добра прпказпвача јер млади ннсац, мимо све Црногорце прозаисте, одликује се правнм књнжевничкнм инстнктом. Његови дојакошњи радовп, то су обрасцп његове студије, чистог језика п елегантног стила, које он има у власти. Надатп се, да ће и ово дјело одговоритн подпуно натпису, којије захтијевао обширног н исцрпног нроучавања онпх прилика, о којима се веома мало говорпло 3' нашој књижевностп. Томановићево н Перовићево дј.ело бпће зајамачно двије миле новиие за наш} г срнску књигу.