Зора

ЧИТАЈМО РЈЕЧНИК

171

број ријечи и реченица, које нам обично задостају да с њима изразимо што нам је најпрече, но које се, сјем којег ванредног случаја, више никако не множе; док нема сумње да бисмо постојаним читањем Рјсчника свој говор с дана у дан богатили, и сваког дана по нсшто више изразити могли, а овим би се општим трудом окористио заједнички језик у писму и говору. И још много знатних и незнатних, ал' никад довољно не наглашених разлога, који су се сви на то сводили, да сам се ја големо варао сматрајући досле Рјечник као књигу, која јс просто за то створсна, да одговара на наша питања; него да је он, напротив, књига коју треба читати опширно, као што сс чпта историја, или роман, или каква научна расправа; и држати обпчно под јастуком; и носити, по могућности, собом у шетњу. Стадох да читам, почамши од аза, великијем жаром, и у мало дана прогутах неколико стотина страница, шарајућ при том књизи рубове свакојаким биљешкама. Е, па бисте ли вјеровали? Радост, коју осјетих, бјеше такова и толика, да не могох одол.етп жељи, а да вам је не саопштим; п прекинувши чптање, набацах без предушка ово неколико врста. Представљам себи огромну дворану, у којој би прикупљени били ге насумце поредани предмети донесени са хиљаду свјетских изложаба. Проћи трком кроз ту дворану морало би, ја мним, бити уживање налик на оно, кад човјек чита, Рјечник. Вп прелазите из вароши на село, с мора на копно, са земље на небо, с неба у земљине груди, брзином којом лети машта, кад јој попустимо уздице. Поред свакојаког покућанства, привлачи на се пажњу средњевјековно о ружј е, азиј атско биље

механички стројеви, драго камење, цвијеће, разноврсно ткиво. Налазите алате свију заната, изразе свију наука, одјећу и обућу свију народа, обичаје свију времена, обреде свију релнгија. Успут вас прати хучна и непрестана граја пословица, пошалица, псовака, благослова и поздрава. Наилазите на мноштво ријечп, које вам изгледају као сјене људскијех прилика: лудруше, надути проФесори у наочарима; стародавне, матори -и болежљиви археолози, који режу на нове људе; кованице, дрска и безочна чељад, налик на момчад пгго тек улази у свијет; простакиње , нека врста јавннјех људи без длаке на језику; злогоднице, гласници злијех новина; високозвучне, што се хвастају п кочопере, као намет нолитичари на вашару; улизице, напухана властела; непристојне, безобразне женетине, срамотнпјем жигом на челу; туђинке, залутали путници; галшдријечи , јата дерлади, што се нижу у недоглед, с матерама на челу. II ви пролазите покрај једних, п не обзирућ се на њих, као чељад домаћу; другијема сеједвајавпте; овијем истрчите на сусрет, као старпјем знанцима; пред онпјем се часом зауставите, да им упамтите облик и лице; једна вас подсјети на неку погрешку, друга вас пријатељски посавјетује, трећа вам спомене какав историјски догађај, четврта дозове на памет какво иародно предање; и ви размишљате, смијете се, вјежбате Фантазију и учите језик, историју, морал, поезпју, знаност, игре, занате, док не заклопите књигу збуњенп, као да сте изашли из какве дворане, гдје сте у један мах имали пред очима позорпште, пазар и академију. 11а шта бисте већма захтијевали од једне књиге? Да ли се може порећи, да је то књига чаробна? А када ћемо