Зора

212

3 0 Р А

живота. И то зрнце, које сам Бог зна откуд је произашло, да може свако, само ако хоће, да уништи, упропасти? Ондаје оно ништа, ништа. 1уни 26. Зашто је дакле грех убити ? Да, зашто ? Баш напротнв : природаје убијство узаконмла. Позив свакога бића је: убијство, убија да живи п убија, да убнја. Убијство нам је већ у самој крвн нашој. Ми морамо да убијамо. Жнвотиња непрестано убија: иосведневно, свакога тренута. — II човек непрестано убија, да хране може имати. А да му убијство и уживања дати може, пронашао је лов. Дете убија бубице, тице и мале, ситне животињице, које му до руке дођу. Али ово још не може да утиша у нама ону жел>у за убијством. Ннје нам доста, што животиње убијамо. Гони нас нешто да и л.уде убијамо. Ову жељу своју задовољавали су некад људи и стари народи, који су људе на жртву приносили. Данас ево законп друштвена живота проглашују убијство за грех. Убијца се осуди и казни. Па ми ипак и покрај тога не можемо без убијства да живимо. С времена на време, а да би жељи својој удовољили, жестоке ратове водимо, у којима једни друге хоћемо да потаманимо. Потоцима тече тада људска крв. Мирољубиви људи, жене и деца читају у вече и расматрају грозне слике убијства. 11 да ли верујете, да таке људске месаре презрење сустиже? Боже сачувај! Никако! Њих напротив са највећим ноштовањем предусретају, златом их ките и у дивно их одело облаче. Убијца наоружан улицом иде, а мимопролазећи га најљубазније поздравља. Јер је убијање највиши закон, кога је природа свакоме бпћу у срце урезала. Нема ништа лепше ни достојније од убијства.

Јуни 30. Убијати је закон, јер природа љуби само вечиту младост. 1 Тзгледа, као да нас баш она непрестано на то подбада, подстрекава. Напред, само напред! Што је више убијства, тн.м се и природа брже подмлађује. Јули 2. Човек . . . Шта је човек? Све п ништа. У замишљајима огледало свега. У традицији и знанствености кратка енциклопедија светска, чију цепу и читаву нсторију у себи носи. Огледало зала и грехова. Све у свему. Путујте само. Нека се .мешају само врсте и човек ће нпшта постати. Сасма нишга. Пењите се само на лађе и удаљујте се од обале, коју је гомила света попала и наскоро ћете само обалу видети. Човека нестаје, тако је мален и незнатан. Путујте по Европи на брзу возу и гледајте кроз прозор. ЈБуди и само људи, непознати и безбројни су, који се по земљи и по улицама тискају. Прости сељаци, који ору и земљу засејавају. Блесасте жене, које чорбу кувају и децу рађају. Идите у Пндију, Хину и милијарде ћете људи видети, који се рађају, живе и умиру а да н трага и спомена за собом не остављају, као и онај мрав, кога на ' пу згазимо. Па и лутајућа пле.\._^а стеие су ништа. II само они људи, који су прави мудраци, не занимају се смрћу. Човек код њих не вреди много. Они убијају своје непријатеље: и то је рат. Тако је то било увек, код свију народа, у свима државама. Јест, пропутујте свет и посмотрите та безбројна, непозната људска бића. Непозната? Да, ово разрешује пробле.м. Убијати је грех, јер бројевима означујемо бића. Која се роде, убележимо их, крстимо и име им дамо. Закон их брани. Гле, ето то