Зора

О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ

«13

је. Онај човек, који убележен није, не рачуна се. Убијете ли га у пустињи, или међу брдима, није никакво зло. Природа воли смрт, она вас не ће казнити. Само је грађанско друшто посвећено. Ово човека брани. Поштовање дакле грађанској држави, истинитом Богу. На колена пред њом. Држава може убити, јер јој је у праву да Фактично стање измени. Јтада две стотине хиљада људи у рату искасапити даде, то с правом она чини. II с овим крај. Али ми, који матрикуле преиначити нр—-^ожемо, живот поштовати морамо. Јули 3. Мора да је необично слатко и пријатно уживање убити живо, мисаоно биће. Начинити на

њему само једну, врло малену рупицу, на коју тече оно, што крвљу зовемо, а затим не остаје иред нама ништа друго, до нека, хладна, непомична гомила меса. Август 3. Ја, који сам целог живота судац био и судио, ја, који сам злочинце на вешала шиљао . . . када бих сада нешто и ја тако шта учинио, као и онп злочинци, које сам на смрт осудио. Ја, ја! А ко би то знао ? Август 10. Јест, ко би то икада п знао ? К'о бн на мене и посумњати могао ? Ко би и помислио на мене и осумњичио ме, када бих за жртву своју тако биће изабрао, чија смрт не би баш никога заинтересовала ? (Свршнће се)

Р

СРПСКОМ ЈЕЗИКУ — В. Радојевић —

Вукову Рјечнику стоји : „Гарнути, нем V. рГ. У1с1е ударити : Кадто зачуКраљевићуМарко, — Гарну Шарца сјајном бакрачлијом". Мени се чини да гарнути не значи ударити, судећи и по горњем примјеру, којим се то потврђује — па кад не бисмо ни имали још једног јачег доказа за то, који ћемо одмах навести. Узећемо прво из Вуковог Рјечника ријеч баркати, коју Вук никако и не тумачи, него нам просто износи код ње народну загонетку у којој се спомиње та ријеч. Загонетка гласи: „Пет браће, све један другог у задњицу барка", која код нас гласи: „Пет браће, а све један другог у г гарка. Ту, дакле, у колико се види, те двије ријечи престављају

исти појам; а гаркати —• од чега је перФекат гарнути — код нас значи подбадати, обадати, ни како ударатп. За примјер навешћу овдје израз, гдје се најчешће чују ријечи гаркати, гарнути. Н. п. кад је шкакљива мазга, па је когод хоће да пошкакље, дохватајући је тол >агом по сапима испод самара, рече му се: „Немој је гаркати, удариће те; ако је гарнеш " и т. д. Тако, дакле, и перФекат гарнути не значи ударити , него обости, иодбости, што нам потврђује и сам цитат Вуков, јер се бакрачлијом не бије, него се ббада, подбада. То исто значење има и ријеч баркати у горњој загонеци. Слкне у Вука немају једнине, док код нас се чешће чује: „Виси му слина, као маломе ђегету".