Зора

214

3 0 Р А

Туђица вели Вук да је „чела из друге кошнице", док, по свој прилици, може да значи и туђу. краву, козу, овцу и ост., по што у народу значи и туђина човјека. Н. п. „Но Цеко је био туђица, па се слаб суд на омечицу појуначи „(Љубиша. Прип., 149.). Трећак је у Вука „н. п. коњ, с1геуаћп§", док може да значи и ОЋна, а могуће и друге животиње, од три године. — То исто вриједи и за четвртак. Пдт је у Вука табсћНе, док може да буде и Гет. Н. п. „Зарумени се, па поблиједи и попане је ледена пот" (Љ} г биша, Прип. 74.). Сјен је такође у Вука тазсћНе, а може да буде и Гет. За потврду немам при руци штампана примјера, јер ми се негдје заметнуо. ТТомтао је у Вука 1ет., а покојни Бошковић, у својој књизи „0 српском језику", вели: . . . „иначе мисао, замисао, помисао и т. д. женског су рода и имају за други падеж наставак и: мисли, помисли" (стр. 79.), док кад год сам чуо ту ријеч од којега Црногорца, чуо сам јс у мушком роду. Бог ће дати, па ћемо наићи и на штампане примјере. За зада нека је и ово доста. Расрдити се у Вука значи што и насрдити се, 81сћ еггигпеп, а у народу значи још и одсрдити се. Н. п. Куга мори, паша глоби, Мој се драги расрдио, Ко би ми га расрдио, Везен бих мујаглук дала. (Вук. пјесме из Херц., 255). У најгорем случају може бити да је овдје у пјесми оно прво „расрдпо", штаМпарска погрјешка, мјесто насрдио, како би се избјегло понављање те ријечи, која у истој прилици има да престави два различита појма.

Пкштет је у Вука „вода у Ц. Г.", но пшмтет није само вода у Црној Гори, него и свака овећа локва (каменица) у греди, у коју вода утијечи слијевајући се нцз греде, или пиштећи кроза њих. По нашијем селима има и сувише пиштета. У Вука је рођ&к — ујаков или теткин син, док код нас и стричев; а родица је опет код њега „сПе УегшапсНе", док код нас има исто значење што и рођак, само пренесено на жснскиње. Код нас и нема — барем у оближњијем селима никаква другог термина за ознаку горњијех родова. Према томе било би и досљедно, да и у Вука имају те двије ријечи исто значење, разумије се, пренесено на мушкиње и женскиње, па било то „сће, односно с1ег ^спуапсће" или „ујакова, теткина шћер", односно „ујаков, теткин син". Многи наши књижевници пишу дурашан, дурати, издурати и слично томе, што долази од италијанског с1игаге, с!игап1:е и ост. Ја мислим да нам није потреба од тијех ријечи, пошто мјесто њих имамо лијепијех српскијех. Н. п. изл&^ љив, ..шрпеК, (нема у Вука), дрх-М, издроЈсапт (физичан терет), трпљети, поднијети, уздрокати се (сачувати се, н. п. воће од трулежи) и ост. Такође неки наши одлични књижевници пишу крезуб, и ако се тако не говори у њиховом крају, него мислим, они га пишу само за то, што га има у Вука. Ја бих мјесто крезуб увијек загшсао крњезуб (нема у Вука), као што се и говори у мом крају, а мислим да не ће бити ни погрјешније, ако не правилније. Да је болое крњезуб судио бих и по томе што је у Вука крњо = „човјек (без уха), во (без рога), суд (окрњен)". Према томе је у Вука и крњорог,