Зора

НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

195

Крај његове постеље увек стоји велика, дрвена столица и на њој свећа, жигице, дуван и „вечити календар са сановником и рождаником". Напипао је у мраку жигице и кресну једну те упали свећу, зави дуван и припали, па замишљен следаше у свећу пуштајући кроз нос дебеле млазеве дима. Ћути тако, мисли, мисли, па тек уздахне. Погледа Јању, а она спава мирно с полу-отвореним устима. — Јањо! — викну он гласно, и она скочи уплашено са своје постеље. — Шта ти је, Бога ти, те не спаваш по сву ноћ као вештица? Љути се Јања и додаде: — Ти знаш како сам ја гадна кад ми се сан разбије, па после св}' ноћ не могу да заспим! Мита уздахну дубоко и не одговори ништа, а Јања, пошто два-три пута гласно зевну и протеже се, рече забринуто: — Шта ли ради наш Стева сам сирота? Мита сад започе причати како је снио да је као „у некој великој кући, па кроз њу тече мутна, мутна вода као орање, и као у тој води њихов Стева у белој кошуљи, па се као смеје и пева нешто''. Сад и Јања уздахну, и замисли се нешто. — Не ваља! — додаде Мита после краће паузе. Ућуташе. Чуло се како кишне капљице ударају силно у прозоре, а иначе је мртва тишина. — Опет киша! — изговори Јања и зевну, а за тим замишљена рече: — И ја сањам као неки свет, па иеку воду велику и мутну, па као неки врапци Фаћамо по ту воду ја и покојна Боса Тошина.

Опет ућуташе. — Шта ти човеку не дође на сан! — додаде опет Јања и прекрсти се. Мита узе сановник и поче претурати вичући гласно: — Р...р...р... рака у сну видети; . . . руже брати значи . . . Претура натраг и говори дал^е: — Н... н... н... Ноге дрвене имаги . . . Ногаре . . . Новац наћи . . . Новце изгубити. Чича даље чита, а баба га прекиде речима: — Новци! . . . Боже, а ја сањам неке беле паре! Он је погледа и продужи даље претурати. — Хм ? — изговори Мита и метну прст код речи вода. — Видиш, продужи он даље, воду мутну видети предсказује болест. Јањи су већ очи засузиле, а Мита само дубоко уздахну, и трже два-три дима из цигаре, ћуташе дуго и од једном поче викати: — Никад не пише! Зар је то добар син? Да пише бар две речи, па да каже: Здрав сам, с поштовањем твој син Стева; ал' он ни то син неће, већ пише само за паре, кад хоће да измами! — И чарапе је мислим поцепао, а ништа не јавља. — Рече као више за свој рачун Јања и намести се у постељу. Дуго су још били будни; разговарали се, тумачили снове једно другом и на послетку Мита угаси свећу и обоје заспаше. Кишне капљице ударају и даље у стакла од прозора, те им то у неколико даје такт хркању и све их боље и боље успављује. (Наставиће се).