Зора

286

3 О Р Л

Да се диви еиди ражљућена мора И занеее чаром чаробног БосФора. Нит' верује у што, нити кога воли, Нит' се нада чему. Само Вога моли Да се не разгњеви . . . пакосни су криви Што живи да мрзи, а мрзи да живи. Нгчи. Јелена. М А Д И Л Слика из туђине (Из књиге „3 в е з д е Л у т а л и ц е") од Стевана Матијаши^а

И1 , . 11Д | в0 ме У °ред т Уђ^не. С тојим ШШР 1 беспослен на ивици гшочника Жр? (тротоара) играјући палицом а са цигаретом у устима (него С то није онај наш ,,македонски" ). — Жмирави пламенови гасних светила уличних, већ су отпочели своју очајну борбу са сутоном. Права је то борба која бива све жешћа како сутон буде све већи, а светлост светлила све јача. У том надметању понекад, као оштра сабља, муњевито засветли дугог низа пламенова отсјај са површине велике мирне реке. Но уличиним Фењерима све јасније придружује се у помоћ небо звездано. Други противник пак у том добија савезника у истој реци, која сваки поједини зрачак испрелама и раситни, острицом својих малених дрхтавих таласића. Па ипак канда ће сутон да победи; његова сила сваког тренутка расте. И борба се тим више распаљује : она тим већма бива крвавија — цела је природа крвава, и небо, и земља, а да би слика старих ратних романса била потпуна: и река протече крваво. У висини пак светлуца бледим сјајем часни крст,

не напуштајући ни овде своју улогу, коју имау свакој иројско-епској борби, што траје све донде док јој 1)еич ех тасћта не учини крај, а то је у овом нашем случају: сунце, сунце сутрашње зоре, која ће одузети силу и гасним пламеновима и ноћнем мраку, па ће на послегку довести све у стари ред и поредак. На средини трга величанственн храм. Наоколо сјајне зграде, а пред њимау међупростору мали кућерци, ашчинице и пиљарнице, кроз чијих расклиматаних брвана продиру разни мириси, час цвећа час печеног меса, — како се где у ком шта продаје, — па се разлелсу по студеном зимском ваздуху. Ту, у гшјачној вревп, ценкању и свађи, а у суморном предвечерњем сутону, диже се саборни храм са својим сугубим торњевима, древно озбиљан споменик из прадедовски времена; са темељом у праху и свакодневном шаренилу, а са врхом смело тежећи у небо; доле га већ прогутао мрак, а горе још блиста # позлаћени крст у црвеном виделу. Поцрњело здање од старости ; већ га је као у издао и глас који се са