Зора

МА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

291

А МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

аз

IV

— Приповетка из српског жквота — Радоје Домановић. (НАСТАВАК) Јј^нагу у овој „ мучноЈ борби , даваше Мити и мисао, да ће

и Стева кроз који дан већ свр^ шити школу, и да ће се моћи са много више успеха „кр'ати с непријатељи". — Баш волим, да Стева добије овде службу, за инат овим пангалозима! — рекао би Мита једном у разговору с Јањом. — Поцркали би од муке! — додаје Јана срећна.

Мита је започео већ озбиљно радити на томе, да Стева добије службу н то у своме месту. Чак је и Милан написао једно писмо и преда га Мити, да га он пошље Стеви у Београд. Писмо је Милан адресовао на неког свог личног пријатеља, који је школски друг министров. — Стева нека му преда писмо и нека се упозна с човеком, па не брини! •— А велиш сигурна посла? пита Мита. — Тај, што му ја гшшем, с министром је као ја с тобом: по ваздан су заједно, а и школски су другови! — вели Мплан. — Е онда је свршено! — прихвати Мита; звизну и одмахну руком па додаде: — Школски другови! За сваки случај, колико тек да ствар буде „што зрелија", предложи Милан још: и да његова жена пише својој сестри од ујака, која је удата за неког ђумругџију у пензији, али

Је у врло доорим односима са госпођом начелниковицом, па би и она могла да подјејствује. Начелник је опет министру кум и тако се може успети што се хоће. Написата су писма. Миланова госпођа посла својој сестри, а Милан предаде своје Мити. Мита је то писмо, које узе од Милана у каФани, одмах завио у пола табака чисте хартије и, сматрајући га као светињу, донео кући, те га најпре показа баби и рече: — Ево, сад ЈБуба нек свира! . . . Ха, ха, ха . . . министров је друг то мој брате! — При тим речима, Мита показа прстом адресу на писму. Написа и он Стеви писмо и све то метну у један већи куверат, па сам лично однесе на пошто и „предаде на повратни рецеп."

Стева је добио очево писмо, прочитао га, али препоруку није предао томе господину,другу министровом. — Да ти иокажем нешто, шале ради! — рекао је он једном свом другу и показа му писмо адресовано на „ту моћну личност." —- Од куд то теби? 'Го је писао неки срески начелник у пензији и, као добар пријатељ оца, жели да ми помогне. Обојица се згледаше и засмејаше. — Ето какви су појмови у свету! — рече Стева. — Жалосно! — додаде његов друг и тужно поче климати главом. Погледаше се озбиљно и заћуташе .