Зора

346

3 О Р А

бар Србин, али то није доста, да буде и добар пјесник. И себи и своме српском народу он ће више користити, ако се окани стихова, па узради на коме другом пољу, ђе ће пожњети више успјеха. X. Рекер издао је у новом, и попуненом издању, своју познату књигу 1)пп:Н ВозпГеп ннА Негсе^стГпа. Цијенаје књизи 1.80нч.Чудно нам је, штојеова велика књига, поред тако фине хартије, многих вјештачких израђених слпка и натписа, тако јеФтина. Зар је г. Ренер тако богат, да и деФицит трпити може ? ! У осталом књига није написана објективно, јер је писац на све гледао кроз ружпчаоте наочари; видио је све што је лпјепо али не и оно што је рђаво, а у нас има много, врло много рђавога о коме би озбиљнији писци требали више да пншу него о ономе лијепоме. Осим тога писац зазпре од пмена Србин и српски, као што зазпре и од разних српских старпна, цркава и од других знаменитостн, и т. д. које никако п не спомиње. Да ли је то морало бити ? . . . Нов Золин роман. У „Погледу" читамо ово: Познатп парискп лист Хе Јоигпа1 почео је у суботу П. овог мјесеца у своме подлиску доноситп најновијп роман Золпн под катписом Париз. То најновије дјело чувенога францускога књижевника пратп се са највећом пажњом ; оно је трећи и последњи део Трију мроиш, од којих су Лурд н Рим публици већ познатп. И у Паризу се и опет показује поп Петар, позната лпчност пз два претходна романа. Уредништво Јоита1-а, предвиђајући да ће Париз привући на се велику пажњу читалаца, а у сретноме положају да може искључиво у своји.м ступцима тај роман доносити огромну н невиђену рекламу је направило. Неколико дана пре него што ће почети излажење романа, сви париски зидови, на којнма није забрањено метање огласа, бпли су прекриљенн рекламама. Париз и Зола свуда су се, крупним словима написани, пролазнику указивали, У четвртак 2. ов. м., редакција Јоита1-а, ннје се тиме задовољпла. Она је тога дана изјутра извела у варош тридесетора кола нарочито припремљене за рекламу, на којима беху са сваке стране велики огласи о Паризу, нлустровани п умјетнпчки израђени. Та кола су од 2—9 октобра свакога дана ишла по вароши под надзором два инспектора и од шест часова изјз г тра до пет часова у вече су кроз све крајеЕе Париза пролазила. У петак 10. октобра, број тих кола повећан је на стотину, и на њима од тада беху по три разна огласа: оглас који је и до тада био на колима, затим слика која је представљала Париз као неко чудовиште које се наднијело над једну гомнлу КЈ 'ћа, и трећи на коме су само стајале ове ријечи : У Јоита1-у ће почети излазити Париз од Елшла Золе. И кола су опет пшла цијелога дана по Паризу. Осим тога нарочити су људи разносили и бесплатно давали

свакоме плакате, на којима беху у бо]ама лпкови неколиких чувенијих модерних романсијера. Шаренило тих плаката свакоме је падало у очи ; на њима се није помпњао Зола; али ако је ко год окренуо и наличје, да види има ли чега п на другој страни, могао је прочитатп и ту како ће у Јоита1-у новп роман излазити. На дан почетка пзлажења романа она стотина кола није пролазила само кроз иариске улице, већ је допирала и до околнпх села. Толиком рекламом најзад су редактори Јоита1-а успелп да су у суботу 11. ов. м. знале све Паризлије без изузетка да Золин роман почиње излазитп у подлиску, па су, шта више, то знали и становници села и варошица два до три часа од велике вароши удаљених. И Париз је најзад почео излазити. Судећи по почетку, роман ће битп врло интересантан. У првој и другој главп, лепо се износи контраст између богаштнне, пресппања и сиротпње, гладовања. Износи се париски сјаЈ, и париски јад. Јоита1 се врло добро продаје н редактери су са резултатом рекламе задовољнп, Они су извјесно и рачунали на успјех кад нису жалили сто, дтдесет хиљада динара да потроше на саму рекламу. А ако је реклама надмашпла све остале, није никакво чудо кад јој је предмет био један Золин роман. РгеЈ. Споменик Ги де Мопасану. — У најљепшем крају кокегног парка Монсо, у близнни вјештачког језера и порушене колоноде, а под грањем стољетног кестена, на најомнљенпм мјесту пегопо.п, куда се он за свога живота, удубљен у мислн, најрадије шетао, — подиже захвални францускп народ 13. октобра о. г. достојан споменик своме рано преминулом пјеснику — љубимцу, Ги де Мбпасану. — Умјетнички израђен стуб држн на себи попрсје пјесниково, чије су сањалачке очн пут неба управљене ; у подножју стуба је алегоријска слика : млада Парискиња, обучена по најновијој моди, лешкари, задубљена у мисли, а на кољеннма држи књигу омиљеног јој ппсца. — Иннцпјативу за овај споменик дало је ДрунипЂО Тсњшкетшка, а израдио га је умјетник Берчче, узевши за то један мотив из Мопасановог романа Рог1 сотте 1а тоН. За вријеме откривења било је значајних говора. 1'. РуЛсоп, директор Акаделгије Вјештина, заступао је француску владу. Арсен Усе (Нопззауе), гоиорпо је у име Друштка ки,шке.г.ник%, оцјенивши подробно дјела слављеннкова. С пуно осјећаја и другарске љубави, говорио је за тим Анри Руокон, који је био нераздвојни друг покојников. Емнл Зола говорио је у име другова пјесникових, а на пошљетку чланица СотесИе Рган$аг$е нрочнтала је прпгодну пјеему Жака Нормана. — Тиме је била завршена ова свечаност, којом се одало дужно поштовање једном сјајном имену Фрацуске литературе.