Зора

УМЈЕТНОСТ И РАЗНО

347

УМЈЕТНОСТ.

Српска драма у Загребу. Упрака хрватског казалигата у Загребу, примила је у свој репертоар нову драму нашега ваљаног Мнлоша Цветића Родитељски гријеси. Од срца се радујемо томе, што н браћа Хрвати увидјеше, да је боље представљати ваљаније комаде из српског жпвота, него лн којекакве из гавапског, мађарског и т. д. Нов позоришни комад. На српској биоградској нозорници давао се је недавно нов комад, што га је написао омиљени хумориста српски Браннслаи Нушић. Комаду је натпис Прш парница. ХришЂанско позориште. Француска драмска књижевност даје довољно повода, да се њоме баве фи-

лософи и моралисте, који већ одавна тврде, да француска драма иде на руку неморалности, и да убија врлине наивнијег п нростосрдачнијег свијета, који је осуђен да на позорницама из дана у дан гледа прељубу, развод брака и томе слично. Што је најгоре — по њиховом тврђељу — француски драмски писци не само што штеде прељубнике, већ их извиљавају. Између осталих чланака и списа публикованих о том пнтању, заслужује пажњу спис свештенпка Делапорта, штампан у јунској свесци „Б1и <1е8 рћИоворМсјиез е1; геИ^еизез". На име, он предлаже реФорму француске драме, а стварање једног хрпшћанског позоришта, које би сходнпм комадима из областп релпгнје крепиле врлине Француза.

Р А 3 Н О.

Иван Константикови^ Ајавазовски. Чувени руски поморски сликар славпо је 27. сегггембра шездесето-годишњицу свога рада, а рускп цар га је тијем поводом одликовао високим редом. Ајавазовски живи у Криму у родном граду Феодоснјп, г;це још и данас, у 80. години, марљпво ради. Слављени умјетник израдио је у своме животу преко 5000 слика, које су распрострањене по цијелом свнјету. Већина истијех налази се у Русији, но има их и у Инглеској, у Холандији, у Ватикану, код Султана, у Батавијн и у Америци. Првн богаташн окитилн су Ајавазовсковнјем сликама своје палаче. Његове радње имаду велику цпјену, јер међу новпјем поморскијем сликама ни један није умио тако днвно и тако ндеално приказати љепоте и страхоте мора као он. Необичан је начин, како је његов таленат избио на јаву. Бившн гувернер у Одеси, Б. Ј. Касмачејев, шетао је одеским улицама п нашао у једној забитној улици цијелу ограду једне куће нагаарану разнијем сликама. Полицији нареди, да одстрани те сликарије. Занеколико дана дође опет у нсту улицу, види ограду јеш вигае нашарану, а фигуре као уз пркос још веће и смјелије. Погледа бол,е и примјети, да су то скорашње слике лијепо израђене, да сликарева рука није правплно извјежбана али да показује особитог дара. Уђс у собу и нађе 12-годишњег дјечака, нареди, да му покаже његове основе и сличице на папиру, понесе их собом и за кратко вријеме био је младић у царској академији у Петрограду, коју је оставно као умјетнпк Ј. К. Ајавазовски. Гувернер Касмачејев и сад му је прпјатељ. „С. /I."

-ј- Федор Буслајев, велики руски научник, умро је 1. пр. м. у б.шзини Москве, на свом пмању ЈБубљпну, у 80-ој години. Ми биљежимо смрт овога знаменитога Руса жалећи искрено нестајање једне добре душе н једног врпједног п заслужног човјека. Буслајев је Нестор рускнх етнограФа и филолога ; он нм је прокрчио терен и мудро показао правце, и оно, што су Русн у том погледу створили, свршено је његовим радом, потпором и заузимањем. Шегов проФесорскн и књнжевни рад не може се овпм врстама обухватити; ми помпњемо само, да је четрдесет година нрофесоровао на петроградском универзитету, имајућн изванредног утицаја на своје ученике. НаЈЗнаменитија су му дјела: „Утицај Хришћанства на словенски језик" (једно од првнх његових дјела), „Руски епос". „Историчке скице руске народне књижевности", „Народпа појезпја и народнн обичаји", „Споменица старо-руске књпжевности" итд. Пре дужег времена напустио је својевољно професуру, да би могао што више средитп богату грађу из области својих нспитивања. Велику важност, за његове последнике нарочито, имају његове „Успомене", штампане 1892. г. у „Вјеснику Јевропе". а. б. Исправак. — У пјесми Ко тн даде . . . (страна 3-7.) у трећој строфп поткрала се ова погрјегака; „Онај, који свето, тајно — С неба шаље сунце сјајно, и т. д. а треба да стоји : „Онај, који свјсту тајно С неба шаље и т. д. што молимо да се исправи.