Зора

2

НА МЛАЂИМА СВЕТ ОСТАЈЕ

325

како он зна многе, који су тако скренули с правог пута, па чим су се оженпли одмах други људи. Наводио је примедбе: син тога и тога, па син тога и тога, како су били исти као Стева, али их очеви оженили и сад су све то капетани, срески писари, проФесори — красни људи. — То тако мора да буде, говори Милан, сваки школован младић тако, овај, док се не ожени лута по облацима, ал' чим ти њега упрегнеш мало у јарам, одмах му дође памет, па после не може другојачији и бољи бити од њега! Мита лежи непомично и не говори ништа, а Милан продужи дал^е причати како је и он кад је свршио богословију све тако „Фантазирао којешта" док се год није оженио. — Па данас, хвала богу, ето ме жива и чик ко да каже оволицко за мене! — Заврши Милан своје објашњење и показа Мити један трунић од дувана. Миту као да то разгали. Он је поштовао Милана, па кад му он ређаше такве примере, па још и за себе прича, како је био такав, па ипак „доживео да буде срески начелник" онда његово родитељско српе попусти мало. Мити сад бејаше као човеку, који над својим најмилијим стоји и слуша како га дави самртнички ропац, види да ће остати без њега, а с друге стране слуша .искусна и честита лекара, који тврди, да ће болест поћи на боље и да ће се болесник спасти и оздравити. — Него ти ћути и прави се, да ништа све то не знаш, а ја ћу да пишем једном свом пријатељу у К... Има красну девојку, а и Фамилија добра, а то је јединица у оца; имање грдно велико! . . . Сада даје пет стотина у злату све готових, а после

његове смрти коме ће него његовом детету! ? . . . Ако ту упали по сред среће! — заврши Милан. Милан оде задовољан, што је ствар ипак лепо извео, а Мита ублажен остао с Јањом. —■ Мора да се жени! — говори Мита. — Да се ожени, па службу да добије овде, па ето ти! — додаде Јања. Ућуташе и погледаше сезначајно. — Деца су то, а ти 'оћеш да ти он буде сад као маторац! Не може брате, то је детиња памет! — отпоче Јања и обриса сузе. — Мора да се жени, друго ништа — изговори Мита после краће паузе и уздахну дубоко. Опет нови планови стадоше се ковати. Опет јата жеља и силне наде стадоше се ројити пред њиховим старим очима, опет лепи снови однеше их далеко у будућност. Нису говорили ништа. Погледаше се опет и уздахнуше, а и сами не би знали рећи, што су уздахнули.

Митин и Миланов договор није могао остати тајна за једну паланку, у којој се дозна и разбере и штаје ко ручао у својој кући. Одмах сутра дан се говорило, како ће Стева да проси Драгу из К... Једни су хвалили девојку, аједни су се постарали да одмах нађу Стеву, и да му кажу како је та иста девојка јехтичава, једни опет причају како има падајућу болест и само моле, да се то даље не чује; једни опет веле да јој се мајка напија, и додају како ћерка неће бити боља; једни пронашли како је неки њен ујак полудео, а једни како јој се тетка раставила са мужем, управо одурио је муж што је његову мајку ударила